Vukova prepiska. Knj. 6

ОСШИ. О-г ЈОВ, СТЕЈИЋ

1.

Високоучени Господине, Љубезни пријатељу!

“

Одавно сам мислио, да вам пишем, па сам све очекивао, да дођете у Бијоград.

Прво вас молим, да учините љубав, да ми пошаљете оно 5 форинти сребра за оне књиге Милоша Лазаревића, јер знате у каком сам сад стању. И Бошко Тадијћ из Ваљева има да ми да 2 Ф. сребра за исте књиге, ако се где с њим састанете, молим вас, да ји узмете и мени пошљете.

Друго вас молим, за оне народне песме, што сте ми казивали да сте које где скупили, да ми ји по поузданој прилици пошљете (само да се предаду Г. Толмачу Игњи Василијевићу); јер сам ове зиме намислио, да све скупљене песме у ред наместим и за штампу преправим. Као што сам вам и пре казао, ја ћу за све песме, које ми ви пошаљете, у предговору казати, да сте ми ји ви дали; а у ваше Забаве коју сте ради да метнете, као што сте ми казивали, ви је још једном препишите, па уставите код себе; зато би вам и ја дао каку од мојије (као што сам дао Г. Давидовићу Забавник ону о кнезу Ивану Кнежевићу), кад би знао, која би вам најповољнија била. Ја имам већ нарочито преписани јуначки пјесама за 40—50 штампани табака, п то изабрани пјесама; а кад би сам штампао све, које имам, без избора, изишло би више од 9()() табака; али ја мислим, да онде, где (шта) има доста, била би будалаштина не избирати. Млоге песме имам по две (од равлични певача), тдекоје и по три, а о женидби краља Вукашина имам четири (па да вам управо кажем, још ми се чини, да ни једна није онако лепа, као што сам је у детињетву слушао).