Vukova prepiska. Knj. 6

Л-Р ЈОВ. СТЕЈИЋ 58

далћ чинити с њима. Како би ми мило било, кад би срећу имао, да ми јавите, да ће моја књига Цензуру проћи, п пустити се, да се у народу разда! Али, као што знате, највише због ришћанлука нашег. —

Сад штогод и од новина. — Напважние, што вам могу

јавити, то је, да су се оне 6 Наије, које још Књажеству

Србском припадају, дигле на Турке, пи зактевају, да Турци нљини излаве из земље, п да и код њи већ једанпут буде, као што је под Господарем. Срби се јако оружају пл спремају, да се, ако невоље буде, бију. Одавде се непрестано Србима оружије продаје. Око Ниша вели се, да се нешто" мало Турака, купи. Срби су скоро свуда по границама, које ће од целога књажества од сад бити, страже метнула, п самп чине што оће: Турцима више нису покорни, но гоне ји п терају. Милета, Туцаковић и Арсение послани су од Господара онамо, да мире Србе и Турке; и у Цариград је јавио, шта се дотодило. Биће нешто мало окршаја. — Поп Ђура из Старовлашке, коп вам ве, знам, познат, главни је војвода међ оним Србима побуђеним. — На оној страни иначе је све, као што знате, у сматрању поступања и владања. — Отокица је из Влашке, куд је био отшо, у гвожђу доведен у Крагујевац; но чујем, да ће скоро одпуштен бити. — ЏШерињи је свршио годину, и сад се наоди у Краљеву: али му је Господар лепо платио, по 100 тал. на месец. — Сад је Месаровић код Господара, а и Пантелин, с којим сеу Крагуевцу млого спрдња збија ; Месаровић носи бркова, и фали се, да му је сила добро; но ја знам и друго. — Мене још нису заборавили, и све се надају, да ћу им опет доћи. — У Крагујевцу нема више господарске софре; свави прима од чиновника по 6 талира на месец за рану, и рани се гди и како оће: обично у кафани, гди су трактер начинили. — Сад има и коњичке гарде. Стојан Симић је огшо у Петрбург. — Читао сам Забавник Давидовићев; ситнице у преводима у њему се наоде. Но две су врло важне ствари, које вам ваља знати. 1. У броју свију чиновника Србски, који се у Забавнику, као у Шематпамусу Србском наоде, нема Владике Чачанског Нлкифора; ја сам распитивао, шта то може бити, и дознајем, ако је истина, да та нема ни на оној страни у Землљи: дезертирао, веле, куд и како још невнам, но то је истина, да га нема; ваљда је опет Архимандритом ил Итумном постао! 2. На крају Забавника чита се Облвленјв, у ком су изложена Основани, по

6“