Vukova prepiska. Knj. 6

96 Д-Р ЈОВ. СТЕЈИЋ

ЈЕ Из Земуна 10-а 5-вр п. Р. 888.

Високоучени Господине, драги прилтелу!

Ако сте што из мога последњега писма нотирали, слободно можете сад побрисати. Чувм, да ствар Србска млого другојачле стоп, него што сам одпре разумео, п вама птно Јавио. Веле, да Београд мора под Турцима остати, с Турским судом п над Варошким Србима: коме, кажу, то није мило, нек' се пз Београда сели. — Ал' ево невоље друге! Руски некакви посланик пили Комисар, чини ми се, да се зове Будберт, прекјуче је отишао у Цариград, из Крагујевца. Кажу, да је он оштру лекцију пз Петрбурга донео Г. М — — шу. Замерава му се све његово владање п поступање: особито самовољство у држању чиновника п народа, и поступка с Турцима. Треба да буде боље п паметније, веле; плиће се иначе с Нљим поступати. Г. М — ш је сад опет у Пожаревцу: не знам, како му је. Еле иде време и носи своје бреме! Молим задрж'те ово за себе, док се још боље не известим. Давидовић је дошо. — Господар Јефрем дае своју кћер овде нашем најмлађем Пиварчету, Кочи, ваљда га знате. Како вам се овап кревинклиад допада“ Ришћанлук је консенквент. Опростите, што вам пишем опет, и примите љубезно поздравље од вашег

искреног почит.

Докт. Ј. Стемћа.

Уједно примите за данас и од мене и од Игње поздравље ваш свагдашњи В. Василијевић.

[Споља :] Негтп Мак Ббећ. Кагаслећ Јозертћр!. Љ 126. т Иљећ.

[Вукова напомена :| одговорено 20. Окт. 888.

[Ориг. у арх. 0. К. Академије бр. 4145]