Vukova prepiska. Knj. 6

Д-Р ЈОВ. СТЕЈИЋ 107

За садљ доста; друпи путђ опетђ нешто: но пишите ми одма, да знамђ, есте ли живи и шта радите. Сљ Богомљ

вашљ искрени братђ И почит. Доктор, Јов. Стеићљ. [Споља:] Неггп У/упк 5берћапоуна Кагасјећ ја дег Рлаглабепсазве У 126, таг по 1. 5боск шп дег Јозерћаба | пп Иљећ.

[Вукова напомена:| одговорено 24. Април. 834.

[Ориг. у арх. С. К. Академије бр. 4151)

18. У Земуну 29-а Мал 884.

Ллобезини Господине, високопочитаемни праателао!

Господарђ Милошђ ве бно десетђ дана у Топчидеру; зотросљ в отишо у ПЏожаревацљ. И л самђ двапута 0мо КОДЂ ифга; у Београду еданпутљ, друмпи путђ у Топчидеру. Позвао ме лепо, а милостиво ме дочекао: оно писмо као да ни в било ни писано; 1ошљ в желјо, да на нћга одговоримљ, како ми драго. — У Београду омли су самномљ око Господара у Канцелаји Г. Лаза Теодоровићљ, Давидовићљ. Прота Мата и Протићљ, одђ кеи в први Министерљ ТОстица и Култуса, друпи Попечителљ иностраннн дфла. а четврти 1ошљ засадђљ членђ великога суда. Водећи различнеи разговорђ, моимљ малимђљ околишенћмљ, дође речђ и на васљ. Господарф ме запита: „шта радите и како вамљ е:'“ 4 му одговоримљ онако, као што самђ мислло, да ћу васљ моћи препоручити и опетљђ у шта треба увести. А онђ ми рече: „А знамљ да сваки човекљ има слабости, па да лако може поклизнути и погрешити, и кадљ би на свакога злу волт имао, кои погреши, неби нигда викотђ око себе имао. Ономљ б6 се чудјо, коп не бб никако погрешто; врђ сви грешимо и грешити морамо“. Пошто се мало разговоромђ 1ошљ ковекаквимђ и о вама и о нама изредимо, наппосле Господарђ каза: „е па сутра нека ми дође, л ћу га добро примити, као и тебе!“ Прота Мата и Лаза Тодоровићљ лепо су се узљ мене васљ примали: фала имљ. У Топчидеру