Vukova prepiska. Knj. 6

116 у Л-Р ЈОВ. СТЕЈИЋ

спођа Перка ве у Пожаревцу, оца да испрати. Поздравите ми лобезно Господина Д-ра Фрушића п Владисавлђвића. А васљ лобећи, остаемљђ | вашљ братекш почитателђ Д-р Стеићљ. [боља:] Нетта Мупк беј. Кагазјећ рег Адатезве дез Неггл Пешег Етпзећјећ

Росћог дег Меше јп ,Лугезт.

[Напомена Вукова:] одговорено 8. Нојемврија по Римск.

[Ориг. у арх. 0. К. Академије бр. 4156]

93.

20-та Авг.

о – по У Земуну по бе 999 Високоучни Госцодине,

предрага! прјателао!

У едномљ вашемђ ппему на нашегљ одабраногђ пртатела, Господина Јтиђ Вастлђвића, напоменусте, да ћете и мени скоро писати. До садђ сам залуду чекао на то ваше обречено ми племо, п чекао б6н јошђ п дулћ, ништа вамљ непишући, да данасљ нисамђ пл наплешшу новину, а Господинљ Јени за се напвесели гласђ, чуо. Познато вамљ е, како в Гд. Јени од5 внеоке власти оностранске прелазакљ у Београдљ препреченљ бно; стварђ се озбмлеекши, и управо сђ едне стране праведно а сђ друге сасвимђ по страсти претресала, а тако за насљ доста дуго и затезала. Но данашна Цариградска пошта, међу осталнмђ важннмђ новинама, донела намђљи то, да в Г-дину Теиљи слободно, опетљ као пи пре у Београдђ прелазити, и службу своло по обичнимљ дужностима чинити. Шњина Светлост, Гд. Кнељ Меттернихљ особито е писао Господару Кназу Милошу за нашега Г. Шеијо, као за валиногђ чиновника п у свему невиногљ човека, п на то необично и велико посредствованђ Г'осподарђ 6 дао одљ себе писмену речљ, да е сљ Нфгове стране Г. Јенљина стварђ тнмђ свршена, да одт садђ п као п до садљђ оно буде п остане, што му неправда и рђавђ езнкљ злотвора.