Vukova prepiska. Knj. 6

Л-Р ЈОВ. СТЕЈИЋ 119

да ти Србска цензура зато, што су одђ мене п замста валанв,. несме на светђ издати. — За садљ дакле не надапте се ни Но· винама, ни кнђигама пађ оне стране. Алп немопте мислити, да вамљ зид нећу да добавимљ! 1 бн доиста ктео; или не могу и не смем: то ми верупте. Но кадљ се друпи путђ, мало. познје, узмогне; претрпште се 1ошљ мало.

у Србскимљ Новинама нема ништа више, него што у 06штимљ новинама читате. Господар се срећно натрагљ у свое отечество врато; садљ ву Крагуевцу. Слава е на оноп страни, какогодђ и радостђ, велика. Премена одљ какве важности у земљи јошђ нема; но биће 1 скоро по своп прилици, и то добри и полезнн. 1 се поуздано надамђ, да ће земалљске уредбе ва народљ добро испасти.

1 самђ здравђ, и животаримљ како се може моимђ труДОМЂ и послом; али ми в све око мене тесно и мало.

Ако ми успишете, оћу вамђ писати. Ллобећи васљ и братски поздравлтшоћи есамљђ

вашљ досаданљи почитат.. Д-р Отеићљ.

[Споља:] Неттп. М/ак 5беј. Кегасјећ тп дег Јозерћзћадћ ал СЈасј М 41. п Иљеп.

ГОриг. у арх. О. К. Академије бр. 4158]

25. Винсокоученни Господине! драгти пртатело!

Зло ти мн изљ обичал излавимо, вданљ другомљ почесће и братски писати. МИ самђ на ваше одговоре месецима чекао; па готово ни ваше чеканђ на мош одговорђ нје краће бнло. Како му драго; ал ако смо се мало и уленљили, у међусобномђ нашемђ прштелљству оладнити нећемо. — И самђ и пре знао, да сте пенсио од Сербје добили; али ми ви онда мило било о нљоџ чути, кадђ сте ми ви писали, и лвили, како лепо сљ нљомљ и у спомену Господаревомљ стопте, Уживапте е дуго и срећно, и, као што сте в пи заслужили, чувено и славно!