Vukova prepiska. Knj. 6

136 ЛД-Р ЈОВ. СТЕЈИЋ

да би ми се за дојакошње родољублве заслуге осим плате више одредило од ове пензије, коју сад имам. Кад је Г. Јакшићу, као што чујем, осим плате за садашњу службу дато 500 талира на годину за дојакошње заслуге, ја би се по правди могао надати да ми се даде барем 600 талпра на годину. Ви заслуге моје књижевне знате ценити боље, него пко други, п можете казати свакоме од горепоменуте Господе, колико у народу нашему пма људи, који би могли учивити оно, што сам ја до сад учинио, п што би још с помоћу правитељства учинити могао. Што се пак тиче службе, ја би и њу примио, да ме пзберу за советника; ноја за то не молим никога; јер које због стања мога здравља, које због љубави к миру, које пак због моји књижевни послова (којп су мени милији, него сва тоспоства п богаства овога света), ја би волео 600 талира пензије, него да ме поставе советником с платом од 2000 талира: и тако што велим, да би службу примио, примио оп је само ради користи народне.

Ето сам вам, мили пријатељу! показао све, што ја мшслим, а ви сад гледајте, како вас Бог учи. Ја мислим, да оп правитељетво наше (осим мени милости п награде) учинило себи особиту чест, а народној нашој литератури корист, кад би мени одредило на годину 600 талпра пензије, и осим тога да ми плати трошак за сваку књигу (0 нашем народу и језику) коју би ја у напредак под мојим именом издао (и од овога ја више не бп желео, да ме пусте у азну, па да ми рекну: „узми колико ти драго“). Ако ли се то за сад не може учинити (0 чему и сам сумњам), а оно да ми се примакне к пензији што је више могуће, барем да ми цела пензија не буде мања од 420 талира, што сам имао плате у Крагујевцу код писања закона, п по том као президент у магистрату напје вароши Београдске.

Ово пишемо моје покажите коме год ви од господе наше за добро нађете, и чините узањ коментар, какав мислите да сте по правди и по савести дужни; а особито немојте заборавити показати га Господ. Митрополиту: ја сам уверен, да ће и он на свакоме месту за мене добру реч рећи, п тако препоруку вашу потпомоћи. Но ви немојте мене да препоручите само један пут, па онда да оставпте како изиђе; него ме често препоручујте п настојте, док се по жељи мојој | вашој не учини,