Vukova prepiska. Knj. 6

140 Д-Р ЈОВ. СТЕЈИЋ

Дакле мудро само; па се стрпите докђ и за то време не наступи. —

Пршмите п лист наши новина с оннмљ Хаџићевимљ писмомђ: едва га зотросђ нађо. Него, радите момачки! Не освр'ћите се ни нашто; нема вола више жаоке!!

Стараћу се, да вамђ се и Новине наше даду, па дат после, као што желите, можете примати.

Ранка самљ пршио; хвала вамљ, што сте ми га послали! 4 самђ досадђ мало изђ нђга читао, и само на крај оне наше новје догађае. Има истина доста погрђшака ту; али му резониранћ на млогимљ мбстима вреди сила млого. Овн ћу га дана своћски читати, докђ ми га прштедњ, у кога в садђ, врати. Ришћанлукљ слабо лоштђ о нбму мнели; зашто му 6 1оштђ врло мало о нђму говорено, само колико самљ му 4 казивао, како 6 и зашто уставђ постао, текђ да се узме на умђ, да се небм освфдочило, да моди свакогљ врага уму погађати. Г. Илш каже, да се за две године дана неће моћи млого добра учинити, већљ ако намљ опетђ Богљ у помоћи буде!

Мара в донела вечерасљ ваше котулћ, и угтру ће ! самђљ моћ Тастђ на ону страну пренети, да васљ [!] потомљ пошлјоо. 4 самљ Мару исплате, и она, спрота, је крнва, што досадђ нисте ваше кошулђ добили. — Поздравлавоћи васђ и вашу Госпу и Фр. Нину, оставмђ сљ истинимљ почитанјемљ

о

вашљ пскренки почитателђ Д. Јованђ Степћљ.

[Ориг. у арх. С. К. Академије бр. 41681

96.

Високоблагородни и високоученп Господине, мили и високопочитаеми прпјатељу.

Блатодарим вам на писму вашему од 22. Декембра прошле године п на онако веселаму гласу! Док се још мало поотопли и пароплови пођу Дунавом мислим вам тамо, да п устмено благодарим Њ. Ов., и осталој Господи п пријатељима.

Благодарим вам на ономе листу Београдеких новина с писмом Светићевим. — Мене су забуноле које наше народне