Vukova prepiska. Knj. 6

СОрУП.

АКСЕНТИЈЕ ТОДОРОВИЋ

Благороднни и винсокоученнни Г-дне!

Искренини пр1атела!

На почитаемо ваше по Г-дну Џантелину послато ми ппемо ево вамђ желаемни шилђмљ одговорђ сказујоћи, да ме одђ тврдо предузетогљ намђренја могљ у Сербџо прећи, и милимљ нашимљ Серблђима, у колико ми годљ душевне узмогу силе, и у колико ми обстолтелества, која ће ме окружавати, и званје, ако ме каквогљ удостов, дозволе, полеванђ бити, нитко више одвратити кадарђ није. Не слушамђ л ни Гавру Шнапдера, ни Васу учителл, копме ономадашнђимљ своимђ писмомђ мнслише, да забуне. Кодљ мене е Нриовогљ СОмтелства Господара Ефрема, рфчђ светина; родо- и человђколобиво Нђгово срдце, и в6сокљ духљ Нђговђ, коџ за тимљ пламти, да отечество свов прослави, да родђ — миле Серблћ — просвфти, изобрази, и усрећи, тако, велим срдце, и таква Великогђљ овогљ Мужа душа сљ много се виспреншимђ занимава мнелима, а не, као што се изђ онотђ писма заклочити може, со тимљ, да Онљ, кон в толико нђи срећне учинјо, и непрестано чини, мене башљ, когљ Г-днљ Николичљ Руднински, мол негдашињи наимили питомацљ, као аманетђ препоручув, преварити (:строжавамљ се и писати, а камо ли да в тако мнслити:) намђрава. Л вамљ и опетђ кажемљ, да сехл НШ%му, когђљ ми е великодуше, и человђколјобје предобро повнато, са свимљ вовђравамљ, нити се и наиманђ сумнамљ, да подљ лобкомљ Нђговогљ покровителства сћнкомђ блаженљ и роду сербскомљ полезанљ бнти неђу. Некљ други, како тодљ хоће, примђчавало, л самљ у сердцуи

ВУКОВА ПРЕПИСКА У1 10