Vukova prepiska. Knj. 6

СОШХ.

ДАВИД МИЛОШЕВИЋ

Високопочитаемни Господине!

Камо срећа, да бн онако могло, као што бн мнопи ревностеаји Родолобци Кнђижеству Нашемљ желили помоћи; но шта ћемо! — Ко бн мого, неће, а коб токорсе и нешто тео, вели: „Да е Романљ или што таково, бн; а што ће намљ Просодта, кадђ Посте бити нећемо“ — Ево овакш самђ одтоворђ изђ Костапнице, ако сте кадђ за њу чути могли, добло. Сад судпте, каковш СОрбала на свфту има! — Тео самљ и далћ у други мђети да срећу покушамљ; но збогљ краткогљ времена сљ вдинимђљ Обавленемљ нисамљ мого доспћти: врђ се иђеи налази, кош нећеду другчије да се пренумерирало, докљ Обавленје не виду и прочитао га; а докђ многи прочита, оће св времена; — а да пмљ се на противђљ рече: да в дђло добро, и за обшту ползу сасвимљ сходно и одђ потребе; а особито за оне, кош Романе зактевајо, а по авнимљ доказателствима, «строго судећи, и по природи, сами Романи есу, невђрујо, него мисле, да ти човекђ само, као некомљ обманомљ, преварити жели; а валбда, на несрећу, и то имљ се чини, да у свом џепљ иштемо. — Опростите! да ме срце не боли, украће бм требало као непознатђ речђ да окончамђ; а овако, што но реко мени ифкш Го. Савва Меркалљ моћ особитви негда пр1лтелђ бивши, моро самљ себи већу (гезресмуе) одушку учинити, вђ бб чини ми се пуко — Што сам у мфету овде мого Пренумеранта скупити, ево вамђљ шилћмљ; истина мало в число, но за садљ будите и сљ тимђ задоволђни. Новце сам за 18. Пренумеранта, т.в. 24 ју. в. в. преко Го. Глише Савића, на Го. Стефана Раевића, тамошнћгљ 'Тртовца авизтрао, и онљ ће ЛИ вамђ предати. У прочемљ чест имамљ себе п у будуће