Vukova prepiska. Knj. 6

156 ДАВИД МИЛОШЕВИЋ

[Опоља :] Носћавјећтфеп Носћхпуегећтелдезвећ Негтл Илић Згерћат Катадаећ

Посбог дег РћПозорће пола зегђ. Зећг аћеПег,

дфапп Миопед тећгеп сејећгфеп Сезезсћаеп

то Уљет. [Напомена Вукова:] одговорено 12. Јунија 842.

[Ораг. у арх. 6. Б. Академије бр. 4180]

7.

Љубазни Господине,

Више пута мислећи на вас, сетим се познатог облика и свега створа вашег. Али кад помислим, какав сам ја негда бпо, и какав сам сад, онда се уверим, да је и код вас нека промена морала бити. Знам да сам бпо млађи, крепкији, и окретнији, а сад већ осећам већу слабост; очи ме издају, глава, се прогрушала, и тежи сам и спорији за сваки посо, и то се све тако сустигло, да нигда ни осетио нисам. Тако са сваким човеком бива, тако је јамачно п с вама бпло. Ви ћете се чудити, што ја то говорим, а ево шта је томе повод дало: сањам вас ономад, али не као што би по прпроди морало бити, него сасвим друкчије: ималп сте па глави црвен Фен, у једној руци бријачицу. а у другој сву справу једног бријача, п као најздравији и најмлађи беличасто румена лица, бркова подугачки, али лепостворни, и сасвим весело, без најмање промене у свему пизгледалисте. Нпје ми мило бпло, што сам вас тако на сну видео, јер ме је ум таки повео на то, како наше старе баке толкују снове, по богу Фала, место што неповољно да чујем, нађем у јужној пчелп, да сте један сретан корак више учинили у руској повјестници. То вам честитам, и још што више желпо би да чујем, па да вам честитам, што бп п мени, и.вама и свакоме вашем по вољи било —

Јавите ми ма у три врсте, јесте ли здрави, имате ли крепости штогод, п идели вам још лако сваки посо.

Нашег Адама већ две године нисам видио, али је онда још здраво оседио, друкчије здрав је п креџак. У Шиду набавио је кућу, доста винограда и земљу, па се с тим сада највише забаља. Сви којекако, на садање време, али наши попови најгоре. Слаб сам и нејак, као што ме знате, п већ ми