Vukova prepiska. Knj. 6

СТЕВАН РАДИЧЕВИЋ 51

соком имену; а сад би то било за мене доста милости и среће, кад би се Њ. Св. смиловала да вам допусти, екупити ми на њу тамо неколико пренумеранта. Ви сте мени у истоме писму вашему од “. Јануар. 1882. године уверавали, да ја у Њ. Св., поред свега, што се онда са мном збивало, правог и непоколебимог благодјетеља имам. Ја сам то без вашега уверавања веровао, п данашњи дан за истину држим, и једнако се надам милости Њ. Светлости.

Молећи вас да Њ. Ов. пољубите за мене скут, пи надајући се да ћете ме удостојити одговора на ово писмо, с истинитим почитанијем остајем

У Бечу 17./29. Окт. 833.

Ваш покорни слуга Вол а

[Вуков концепат у арх. О. К. Академије бр. 41121

5. Високородни Господине!

Већ су прошла два месеца дана, како сам вам преко Г. Тирке послао писмо и објављеније о нов. изд. наших народних песама. Да сте ви то примили, уверен сам за цело; јер чујем, да сте Тирки већ одавно одговорили на његово писмо, у коме вам је моје послао. Што ја пак никаква одговора од вас немам, то ми је врло за чудо! Да ме у писму Филипа Христића нисте онако поздравили, могао бих помислити, да сте се понели, па ме презирете; но сад место тога морао сам мислити, да очекујете, да би сте ми што боље и повољније могли писати.“

Мислио сам, кад примим од вас одговор на оно писмо, да вас молим, да ми у Њ. 0. исходатајствујете додатак к пензији, да бих с фамилијом својом пристојније могао живити п књижевне послове лакше и безбрижније радити; и надао сам се, и сад се надам, да би сте то ласно учинити могли. Кад је наше правитељство (т. ј. Њ. 6. и В. О.) благоволило одредити

! Било па пабрисано: Дај Боже! О ономе што сам вам онда писао, сад вам ништа друго пемам додати, пето, да је ова прва књига готова.

4»