Vukova prepiska. Knj. 6

56 СТЕВАН РАДИЧЕВИЋ

ника, надам се, да ће те ми ту милост ласно моћи исходатајствовати (та ваљада нико не ће рећи, да сам ја гори п моје заслуге да су мање од свију оних наших чиновника, којп имају шест стотина талијера и више од тога на годину плате!) а ја ћу се и у напредак једнако трудити, да се те милости покажем достојан и мојим пријатељима п покровитељима образ да освјетлам.“

Приликом овом усуђујем се јавити Вашему Високородију да овдје има један Крањац, по пмену Ротман, који је по Аветријском начину свршио гимназију, Философију и права, п по том је бивао практикант код развличних судова, па бл сад рад доћи у Србију или за професора пли за секретара код каквога суда. Он је већ човјек око 40 година, п пма лијепа свједочанства, како школска, тако и послије гдје је служио: а и људи, који га познају (Н. п. овдашњи професор Јенко), кажу, да је поштен и способан човјек. По моме мњенију била би му највећа сметња за тамошњу службу, што не зна Српски; но он каже, само кад би му се обећало, да ће за цијело добитп службу, да би Српски језик научио за мало времена, а то му, као Крањцу, ни мало не би било тешко. Он бип сад одмах тамо дошао, само кад би му се послао путни трошак, и кад би му се обећало, да ће тамо пмати своје ужпвљење. Он је човјек сиромах и био бп врло с малим задовољан. ако Ваше Високородије смпелите, да би човјек овај могао тамо бити од потребе и од ползе, а ви ми пзволите јавити, како за добро нађете; а п у противном догађају молим вас покорно, да бисте ме удостојили одговора, да му кажем, да се не нада.

Још одавно сам мислио, да напоменем Вашему Високородију, да пошаљете отуда амо неколико момчади да уче пра-

1 Даље било па избрисано: Како би било, да пошаљете мене, да вам отпратим те питомце што су одређени за Русију (ако већ нијесу послати), и онамо по настављенију да пх намјестим и препоручим Ја се надам, да бих вас у томе послужио, као макар ко други; а може бити, да би тај пут мој, поред моје родољубиве ревности и поред истините привржености данашњему књазу, као глави народа нашега, и у другоме чему могао полезап бити. — — А ја за то не тражим никакве друте плате, осим путнота трошка до онамо п натраг. Ја мислим да је у данашње вријеме најпречи и нај јестинији пут из Бијограда у Петербург преко Беча: Тако би ти пштомци могли довде сами доћи на парошаову, а овде би их ја примио. Ви ласно можете преставити, какав бп то за мене опо трудан пут, но ја бих га драговољно предузео из једине жеље, да бих своме књазу и народу што више послужити могао; а моја приватна корист бпла оп у том једина, што бих видјео гроб сина мога, Ако ти пштомци до сад већ пијесу на путу, ваља да се ове године већ не ће ни слати, јер ће саду Русији да настапу најгора времена за путовање,