Vukova prepiska. Knj. 7
вук поповић 59
и радости. Овако вам желећи, и од стране моје п свјех моје, поздравлваоћи всам ваш
благодарни прштелђ поп Вуко Поповићњ.
[Споља :] АП Естешо Зпоге По Фапоте Улиђ Згерћ. Катаазећасћ Робоша озоћа етге.
а Угепта Гапа у газзе Л 264.
[Вукова напомена:] одговорено на Сретеније 848.
[Ориг. у арх. 6. Ћ. Академије бр 4522]
19. У Рисну на прве Заузе Ристове [15—1] 548.
Високопочитајеми Господине, мили имењаче пи Пријатељу!
Нијесам се надао тако брзому вашему одговору на оно моје писмо од Очића, пак ми је и сувише мило било кад сам га примио на трапаву, — претилу — себичну, или вам рећи, уши бушину суботу.
Врло ми је мило било чути, да су вам оне моје новине, баш биле нове и повољне, зато постараћу се и у напредак, да вас барем с тијем задовољавам кад не могу с чим бољијем.
За чудо ми је било ђе ме улитасте за ону нашу народну ријеч Опићи шта у нас зову; дакле ево ме да вам одговорим и за њу, и за бившег Савинског Игумна Стефановића.
Очићи су у нас она недеља до Божића, што је црква зове: „недђла Ов. О-цђ“, а Материце су опет она неђела „О. Праотец“. У Херцеговини чуо сам да зову опет ону неђељу прије материца ђетинии, што у нас реку младијенци, п ове ми држимо чак по Божићу четврти дан, те на њих рано подранимо и каквом гринином бијемо ђецу у постељи говорећи: „пушти зло узми добро“ а и они опет по вас бијели дан бију се између себе и говоре исто. У очи материца вичу у нас ђеца: „Мапко сјутра ће мо те везати, ако се не одкупиш“. Тако им се одкупљује с приганицама и рикиом.