Vukova prepiska. Knj. 7

вук поповић 67

|Споља:] А! Естето Зпоге П Чипоте Мик Чеерћ. Кагадзећизећ, Пофог та Шозоћа ебс. еђе. Васошапдаба 21 Естето 51опог Ретебло УМ]афшзаушјеуећ Ргојеззоге а Ттрезђе Угећ. Гапдчтаззе А 862.

|Ориг. у арх. (О. Б. Академије бр. 45241

21.

Мили пријатељу пи имењаче!

Дигао сам се јутрос у прасковорје, да уграбим написати вам овдје њеколико ријечи, прије него крене пароплив, и да вам јавим како сам примио са свом жељом очекивани сахат, и каквог сам по љепоти жудио (а доброту још не могу му познати) бар ми је онаки испао и кога је гоћ видио сваком се смилио, чудећи се да ја сиромах поџ Вуко, таког на гласу човека за пријатељу могу имати.

Мислим да вас је затекло моје писмо са србуљама, гледаћу и у садашњем одмору моме да искупим што новог за вас. — Орбуља тешко ћу више у Боки и једне наћи, а у Херцеговини по оној поповој ријечи, кад би било црквеније књига за дават у промјену, могао бих из њекије манастира лоста добити.

Предаћу данас кад дома пођем с новијем сахатом, Врчевићу онај пакетић. Он тамо код нас ако и простије живи, опет му је боље за здравље и кесу него лимну Котору и Грбљу. И сад моја пуница међу три зета и три кћери шири се као каква Унгарска спаиница, пуна је прича и овога пута исписаћу их, а за вас учинила би и што да је теже, ербо вас почитује, и мили су јоЛ ваши поздрави. |

(> новијем овијем уставом сваки се (осим некије деспота) пробуди и душом одахну, а владика и његов провикар умукоше, као да их пушка уби. Сад наши Бокељи траже за себе владику овђе и веле кад Лапни могу имати са 9000 душа то и ми много лакше можемо га добити са 25.000. Провикар се нада овоме, али неки вичу да му се врти свијес п на оној висини и под митром могао би полуђети са свијем.