Vukova prepiska. Knj. 7

вук Поповић 69

ко ко

У Котору 132. Априла 849.

Мили Господине Имењаче, и Пријатељу! Рпстос васкрсе!

Књигу вашу од Цвијети примпо сам на свијетли Четвертак, п мило ми је било чути да вам је моја од 6. Марта, и оно остало уза њу по вољи било. Хвала вам на Исторпу Милутиновићи, на одговор за Ивановића, особито на ономе што ћете за попа Марка метнути у „напредак“.

Мислио сам вам пренумеранте послати још ћетне недјеле, али сметоше ме посли црквени п школски, те немогох начисто преписати их. Сад хвала Богу једно и друго свршио, ево ме да вам најприје повидим гдје сам овога Ускрса био, и шта сам видио и чуо.

Немајући ја парохије зват сам о свецима на многе стране да попујем, дакле овог пута био сам у Грбљу, и стајао од велике суботе све до ваше књиге. У очи Ускрса у подне зазвонила је глорија, и пуцали машкули по свијема парохијалнијема црквама, а људи су и жене трчали на живе воде, и прали обрав и главе, вр им је далеко било море. На Ускрс од поноћа подрани се у цркву (вр се грабе ко ће прије зазвонити) и сваки носи своју свијећу, и кад је хоће уждид цуки је — пољуби је. — Кад сам рекао пред врата „Да воскреснет Бог“ сви су око 400 душа покликнули „Ристос васкрсе ив мртвије, самртију самрт поправ и суштију ва гробије живот дарова“. Исто су они и у цркви појали, али редом прво би десна па лијева страна. На цијеливанје инконе љубили су се најприје са мном, па послије они два и два редом говорећи: „Ристос васкрсе — ваистину васкрсе“. На летурги сви одговарају у једно, само херувику — вјерују — Ангел вопијаше — Оче наш, пуште најстаријему. На великом 670Ду (ваход или пријенос) п на вванђеље, пи на глас со страгом Бождим жене пану на земљу, а људи погну главу, а кад се рече, и с" вјероју пристушите сви кроче уз брдо пут олтара, по један корак или коракљај. На давање напоре, свака ми је жена дала по једно црвено јаје, ер је стидно даривати по два, а по три бајаги много је. Мросто омашћено јаје зову: