Zakonodavstvo Stefana Dušana cara Srba i Grka

41

Међутим та промена могла се извршити и за време царства. Оригинал ДЗ. имао је без сумње директне облике: „царство ми“, али преписи издати од дворске канцеларије или учињени од царских судија, већ су могли да замењују тај облик речима: „господинђ царђ, цар, царевђ, царско“, јер тако су говорили и писали о цару и његови логофети и дијаци и његове судије.) Да та разлика стила не може имати одлучног значаја, најбоље се види из тога што сеи у Стр-Пр. версији доста често употребљава индиректан стил“) док и преписи Атонске групе служе се понекад директним стилом.)

2. Постепена систематизација ДЗ.

Поводом друге разлике — покушаја систематизације, држимо да је Ст. Новаковић без разлога истакнуо на прво место Атонски препис, а после тога Ходошки као доцнију версију. Наше је мишљење да су се покушаји систематизације ређали обрнуто:

А. Ако примимо ред Призренског као најближи оригиналу, онда прве покушаје системгтизације можемо наћи већу Струшком препису ДЗ. Ту је:

1) чл. 14 подељен на два.“)

2) чл. 66 стављен после 62 (оба говоре о позиву на суд).

3) чл. 73 стављен после чл. 66 (јер оба говоре о заступништву на суду).

4) чл. 87 стављен испред чл. 86.

о) чл. 95 подељен на два.)

Ту су већ додати и неколико наслова.

Б. У Ходошком, Хиландарском и Шишатовачком налазимо неке исте- промене (бр. 1, + и 5), али осим тога још:

1) Напр. „господинђ цар повелђ“ у пов. 1349 —1354 (А. Соловјев. Од. Сп. 144); у истој повељи говори и сам цар „знамение царско“, не „знамение царства ми“ (15. 148) уп. још 5. 137, 139, 141, 152, 158, 161, 167.

8) У Призр. чл. 28, 25, 27, 43, 45, 48, 49, 51, 60. 68, 72. 77, 79, 81 83, 91, 108, 105, 113, 115, 116, 117, 118, 120, 121, 124, 128, 129, 132, 138285; у !-м делу ДЗ служи се Струшки препис на 24 места индиректним стилом, док директним само на 8 места!

8) У Хиланд. чл. 26. 30, 84, 35, 40, 42, 81, 75 (исто у Атонском).

+) Можемо ипак сматрати да су чл. 14 и 95 већ били подељени на двоје у самом оригиналу ДЗ, а што нису подељени у Призренском, то може бити непажња преписивача ХМ! века, који је над Призренским радио. Приз: нато је напр. да је Призренски преписивач погрешно спојио чл. 26 и 27.