Zakonodavstvo Stefana Dušana cara Srba i Grka

43.

Обично се мисли да је то посао приватних лица „здравих а беспослених калуђера“, као што рече Веснић. Држимо да није тако. Калуђери су заиста у ХУ и познијим вековима преписивали оно што су имали пред собом, али преписивали су са великим пиететом и без доста разумевања. Зато су преписивали обично истим редом који су пред собом имали (чак су преписивали и испретуране листове у случајном реду“), могли су нешто да промене у правопису, у стилу (дотерујући народни језик на црквено-словенски), али ипак не би дирали у распоред и садржај појединих чланова ДЗ. И зашто баш само ДЗ, а не СС, не 3Ј, који долазе у споменутих деветзборника увек у кистом редуг И тешко је претпоставити да би промене, као напр. смештање чл. 65 после чл. 35 ДЗ, могле постати због самовоље преписивача калуђера, од којих је један радио на Хиландару, други у Струзи, трећи у Румунској Бистрици, — независно један од другог.

Напротив држимо да су те промене биле изазване потребама живота, да је то посао не приватних лица - калуђера, него званичних лица, у првом месту дворске канцеларије. Дворска је канцеларија у низу година тежила да постепено поправи недостатке система ДЗ, да да нека исправљена издања његова. |

На сабору г. 1349 издат је био (као наставак кодификације грчког права) Законик од 135 члана. Издат на сабору као кодификација захтева појединих сталежа и оних правних српских одношаја, о којим нема спомена у грчким зборницима, тај [ део ДЗ. испао је доста мало систематски (и ако видимо. у њему неке трагове система).) |

Зато је без сумње у следећим годинама 1350—1354 логофетова канцеларија, којој је био задатак да издаје званичне преписе закона, да снабде све судије по Душановој држави тим преписима, — могла да нешто испремешта, да нешто поправља у том најважнијем и најмање систематски обрађеном делу Душанова Кодекса.

Зато после основне редакције А (која се сачувала у Призренском) видимо ситне промене у версији А, (у Струшком). Затим, јављају се наслови над групама и.5 даљих промена

5) Напр. у Раковачком тексту ДЗ.

2) Питање о систему ДЗ најбоље је решено у нав. расправи Мијушковића.