Zastava, Feb 03, 1924, page 1

ЗАСТАВА

ОРГАН РАДИКАЛНЕ СТРАНКЕ

На пocao!

Илаа једаа ствар. која се слабо до~ $ днравала у јдввосте нашој, а која је | ■еобвчво каракгерастачна аа живот ј №■ sa ове Боратне дане То je Bвхтев«ње оубдвке и стра- f BffKft, да све учмви вл®да м пврла- | »ш?. | Оног тренутка, кад неко буде иза- I брин sa оославвка, чвтаво бреме за- | хтвва ста*е еа главу изабраном по- ј сламку. Одмах затим долааи и ста- 1 вљање пославкка на онтужевичку ј мушу, да му се суд® н удара по | њему Iој&ко год хоћеш врућв, ако | не може што-шга да учнни. Кад вак вогледкте ствари, радм ] чега се све обраћа свет на влг ду, | ш, пеславвке, sa парламенат, виде- ј fcete махом оео, што човек може | учнантн сам, што вде својам pegos Ј шш током, па а оно што немs еи- | какве везе ии са којим другим фо | румом, већ само са ннституцијама, | квје човеку леже у најближој бли- | | Неко желв, да разведе сина од ј вваа од cHstje, одмах се тражш по- \ влћиик, као да је он конзисторија. | Ииа •е, рецимо, некн процес, одм«х ? нвсланика иа аослугу, као да је по- \ емвшкк суд. | ®g© све долавн отуд, што а f с њииа м органивације страеачке не јј умсју да се макау f свом грађаа- ј ешш мразу н дужеостима оремаоп- | штнм етварим®. ј ПосЈ*а«цн имају .да се баве ва- ј кенвдаввим дужностима. То је тако. | ведик задатак, да би се послаивк ј норав ослободнти св х трчкарања.ј »а мале Кад ће досаети д-а | црветудира велнке вадатке, кад ће \ ее морати бзктати око малих ствар- ј w,a?l ј Н* iajjeniue је то, кад се еа по- | мланике мећу ствари, које епадају у Ј чисто локалне а везане су sap у оо- ј дитнчкам оаштшнама. Оаштине су ј № то ту, да своја питања узму саме Ј у своје руке, да мх решавају према * својим потребвма а у !ра hhsms за- Ј к©м&. Ако вешто ни|е дсбро, треба у | врвбж реду грађавн те општане да I ■нснрав&ају свозе ствари, а не тра» \ жнти, да се одмах si њих иде по ј слаквку и мвнистру. I Нашто оеда онај оасус у spoipa- ј му радакалне странке, који тражи | што шшре самоуправе општнна, ако ) !ie се аитања оештиаа давати да их ј решавају други, а не сами грађанк ? сшштинб ? Шфоке је у ' своје доба увео радакалан програм | као спецнјалну тачку зато, да сеса- \ мом вароду даде орнлнка, да он сам t у cbojcsj општнвн ре.шава своју суд- ! •биву, & да му нико не туторише. } Равуме се, да удешава рад у соојој { ■она&тшнм у границама вакова. Стра- !■ иачке органввацсје nasc су зато ту, s да кажу на ком освову, у ком арав- Ј цу, да се решавају витересн општа- | т на ће се знати наћи пут и начин, | шжв да. се оргавмвује живот у сп~ ј штинама. Ај.ч је за све то еужао да људи | буду устаопи, да раде. Судећи no cssjMia зшцвма у еа- i тт јавном животу, долави човек до | вакључка, да те одлнке csecaor гра- \ ђаикна: усталаштво и рад, меого \ мањкај? код нзшах организацвја. •? Јслсд те мањковостм, не нде ао оп- i атннама како треба; па како неко } м©р& зато битн крав, те оеда, уда- јј рвмо по влзди, по пославицама, по ј парлаиенту, по интелигенцијв и т. д. | Још једно 3?io долавн отуд што су ? тш органазације ивертне. То је I цензње. | Вшдшш групу од 3 —4 човека, са- f етану се, критишу, створе клику ш | туку. Нису свесеи ни оаог основ- | тт економско-политичког оравмла: | М® удружење сеага даје енергнЈе и ?

; полета, а ценкање слаби, што мде | | иа штету друштва ш држгве. А то ј ! све ствара • цепкање. | | Иаертвост еаших органвзација до- | ! иосн нбјвеће ште самој државв. Зато, \ ј што се о својвм рсђенвм стварима ј 1 ие бренежо мм саш, него очткујемо 1 | од влзде или појтдБнацз, обвчно до- | | носи за собом незадовољство. Па ј | се тада употребе ступцн несавесннх f \ новава н туче оо државш, Она је ј | еајкривља свему, И тако јој тучемо ј ј углед н оред страиц«ма, без раалнке, ? i шлш савебвицима нлн вепрнјатељнма ј ј странцима. I I Наши радикали морају им«и на ! ! уму, да је програм нзш, вато осво- s I јио масу света, што је сн ве само ј | бло привлачан, пошто је изникао вз | душе народне, него и еато, што су « \ радмкалм усталаштвом бали људи од Ј I рада, па у смнеду програма, а у ј ј граинцама закона уредилн csoje оп- » i штине, срсзсве, жуп&нвје, својом I

снагом, својом цамећу, па ни је то д»тло углед ш стекло воверење код народа. Организације наше треба, дз имају на уму, да су оне својоЈ општвна в СВOIДМ шнституцијама најближи и праЈатаљк, па треба да се за своје оцштане ове највише в за- ■ узму. Т»ко ћемо најбоље доћи и до d pme нодеде рада, в до правмла;да се снагада кгродб употребн најбоље ј код своје рођенс куће Организовани , р«д ао боље и ле ше | ће се ви-дета у срезовима, жуаавији и држави. Зато свм ва nocso, не товарвти дужиости еа леђа других. А«о се бацамо на рад сви, оеда се ееће i ваћн свакојакнх типовз, који fce в ш , се наметнути за вође. да еам они раде оно, што треба да урадммо ми ■ као ррг®еlзацoја. ; Н. К, 1, фебр. 1924. Радмио.

Политичка ситуација

Раднкаиске шансе скачу И ЈБуба »Мрав* сит „спорааумевања“ Нинчићев ексиоее о Ријеци

МД. Беоерд, 2. фебруира. Догађајн | цолитнчке и оарламеатарне ситуа- \ ције нижу ее ш даље у корвет хо- ј. могене радикглне владе и радикалне ■ политике. Дневгце постаје jscso, де. ј је споравум са Италнјом врло добра ј стезр, чији ргзултати. ће ускоро ш f јаче доћи до видна израза. Опозициови блок нестаје. Cas г. ј Даћндовић се охлааио н дигао ру-е

од даљних „споразумевдња**. Он fee | се још једвом свстати са ирестаз- , ввиии® опозвције, да пречксте ме- ; ђусобне рачуве. Мннвстар г. Н?!нчаћ сирема ек- * спове .о Pejta®, те js ш влада давас ј о том паадла двскусвју. Г. Трбфковвћ је. ковферисао да- \ нас са г. Пашвћем о унутарњој ј политвчкој сигуацијв.

Одликовање noc ланика г. Недељковића

МЛ. Beorpad , 2. ф< бр. Hip. по ла- 1 еик ороф. г. Милан Недељковић, » вредс4дн«к пододбора за молбе и жалбе у ф«н. одбору, одлвкошш је орденом сз. Саве I. степена.

Лењинов тестамент

МЛ Београд , 2. фебр. Из Мо.скве јављају, да трмумвнрат Каљињвв, Зиновјев и Чачерин вмају решитн тштање наследника Лењиеова. Полјвтвчки тестаменат Л њиноа кога је Лењнн оисао својом руком, биће оштампае у в«шг милиона орммерака н преведен ка све кул турве језнке те растурек у целбм Ј културном свету.

„Беље " - под закуп!

МЛ Б еоград, 2 фсбрузра. Наш дописвик сазнаје m поуадавог врела, да је мвнаетар финансија оримно ваконскн иредлог о прив. закону им&ња Беље. Овзј предлог ће доћа пред владу, те ако га она усвојн, бвће нзнесев н иред Народну Скупштану. Алекса Шантић

МЛ. Београд, 2 фебрукра. Давас ■ је стигла вест нв Саргјева, да је у l сарајевској болвицн умро велики на\ ровнн р*дник и одлнчви српск« ое* I chsk’ Алекса Шантмћ Вест о њего■ вој смрти је поравала све нацмовалне | ! кругове у Београду и Сарајеву. I Сахрана ће се оба.вити на државви | : Сви парламентарнн кл>бови | ! шаљу своје делегацвје, а влада мва- ј \ шиље свога посебног цргставника « ; мннцстра г. дра Сршкнћа. Ј

Нагао пораст динара

ј * ! МЛ. Б еоград, 2. фебруара Послед- | ј њвх д«на примећује се јак оораст ј \ динара, које дгнзс котиран на берви Ј \ у Цчрвху са 6775, те показу!е још | тенденцију даљег скакања.

Ова појава се довод® у шзу са i стдбилнзацдј ?м ваше државе и ве- | ћнм пов?рењем у њу еа страни ао- ‘ј сле поствгнутог споразума са Ига- | ЛВЈОМ. V- ' \

Међународни аутомобилски саобраћај

Мл. Београд, 2. фебр. У минист. ? спољн. нослова ковферисала је влl*да о предлогу вндустријскмх кругова о регулксању међуеародног аутомо- ј билског саобраћаја лзмеђу нас, Ита- I /шје п Аустрзје.

Изјава дра Л. Марковића

МЛ. Б еотрад, 2. фебруара. Вечерас f je демохратска клуб коаферисао о јј оотужби земљсраднвка аротив rocu. ј Лазс Марковића. Демократн су одба- f један део матерм- i јала, иа су тек оада потвисали. Г. Д»за Марковић изјавно је па- \ шем сараднику у главаом ово: Нај- f HOBt ји шшад вемљорадоичких посла- l имка вш кеве диктовзн је часто по- Ј литмчкмм разлозима. Оии хоће да ј иогоде овам цео режим, а мени спе- ј црјалво да се освете ради пораза | земљорадника у Херцеговиак. I Као министар правде нисам учн- | нмо никакзу ееваконатост. Све што јј чнни 3$ мљорадсшчкн клуб, циркуска | је рсјава и ништа више. Ја сам све | те клевете оборно још пре два ме- | сеца. Излазмм на поораште ведра Ј чела. Срамота fce паста на покрета- ј че ове камзање.

Енглеска признала Сов јетску Русију de iure

МЛ. Београд, 2 фебр. Из Лондона je приспела данас сснзацисналва вест, да је Евглеска вл<?да орнзнала Сов|етску Русију de iure. Нзрочита нота је директео отпослава н npeдана комесару за вањтеу политику г. Чечериеу. Енглеска тражи једну делегацију из Совјетске Руснје, Дћ пречисти

рачуве OXO дугова нзмеђу Руснје в Енглеске. Тражи даље, да Русмја одмнх аошаље сиога оредставанка f Л ндоо, а ова је свсга наименшгаЈШ у MOC«fBH

Редар у Петроварадину убија револвером руског кнеза

У ноћи ва 2 ф*б;ара одкграо се један јсзовит случај уморства, кој«: је мзвршно редар Андра Хрват н« нетровзрадмнској полвцији над русквм избеглицом, кнезом Ннколајем В лковским. Волковски погођен револверскиж мет ом у главу, остао је ла месту жртав. Према првим аутентичвим резултатима нслеђења ствар сс одиграла овако: Новосађанке no средм Девојчаца од 13 годвна Катаца Милаћ аз Н. Сзд«, Шљукина улмца 13, вашла се у вече 1. фебр. у Петроварадину са својом сестром Јованком М:ш*ћ (15 год.) н Олгом В)јков (18 год.) у Пстро^зрадину. Око 9 часова увече ушлс су Олт i Јовамка у гостаону уКасвни? m rmo се вадожале, док је Катвца сстала н» улицн у разговору са мекам војввком, Радовнали редар Редар Бала ввдећи неповвату девоЈку око 9 часова im улмци, смзтрао |е, да он ту треба дд „уредује*в ов је цоведу ва полвцију, да установн, ' ко је к одзкле је. Д к је редар саслушавао девсјчмцу, долавн одаенуд на оолвцвју K-sea Николај Волковски 9 хоји редару, да он девојчнцу возааје и да ће јс отараткти кућа у Нлви Сад. Pf д'Р пусти девојч»цу са ккеаом и он је оведе у свој где је у својој соби гакључа и одmrx ВBвђе нз куће напоље, вероватно, да аотражи њевмво друшгво, за ко|е му је Кагмца рекла, где се налааи. Редар Бала је у евојој ревеостн лосумњао hs кееза, а кад се уз то уверио, да је Катвца у стану закључаеа, стегао је кееза на улици и са три војннка у пратње. Ухапсмо га 16 псвео на на етслушање. Док је Бала саслушавао кнеза који није нншта иризшшао те све три девојке а у стражзриици се |ош валавила 3 редара и 3 војникЈа долаек прнлнчно накресан покуснн редар Аедра Хорват, за кога је до сада нераајашњеио, зашто је дошто на аолицјвју, јер није био дежурав ннти је имао та ма каква оосла, долази и одмах заподева кавгу * преоирку са кнезом. Сведјоци нксу посве на чисто, како се то догодило, тек Хорват је иввадво S3 чнста ммра револвер ш једаим меткож у главу убно киеза. Одмах је сам иоложио оружје ш без оиирања се дао одвести у затвор. У ватвору је одспавао до зоре као вајправеднијо чове?с иа свету! Износнмо овај случај тмме, д* hmo се још еа њсга вратити, ти» пре, што се поговара, да је дело обвете мли личве мржње ради ранијег сукоба тсга редара са квезом. Свакако је карактериСтично, да човек може i на полнцији изгуглаву! ЛОЛЕЈјННЈ! BPOI 1 ДИИДР. м Bе«7ава а нзлаз* свакн дан осим поиедељника i арвзжлна. Претплата је 300 днн. на годину ?8@ дли. на нола годнне, 75 дшн. на четврт год. т 1 иесен 25 д.; аа Амернку 8 долара на годину Бренлатнтн ее може бар на један месец. *@пе«ша в нвлавв дневно у 6 часова ујутро.

Број i 6. Нови Сад, у недељу 3. фебруара 1924. Година LV.

Поштарина пдаћсиа у готовои* Рукописи m лист шаљу се иа уреднннтво .Заставе*, а иовац аа претплату и огдасе m админнстрацију ,3аставе в Нови Сад, Хуре Ја»шића удица број 14. Тедефон Орој 110. Рукописи се не враћају натраг. Власник: Акциони Одбор Војвођ. Радиквла.

Дннар у Цкрнх; 8.77S