Zavod za statistiku

— 7 Одсѣкомъ прозъ више година у Сербіи више кише падне но што се воде на равномъ простору испари, у Француской е пакъ размѣръ обратаиъ, земля се више испарава, по што накпаде изъ растворены облака преко годнне добива. У години 1862. пакъ Клима Сербіе гіодражапала є Французской: землъиште є више осушено испаренѣмъ, по оплачено кншнимъ талогомъ. Годнне 1862. было е, одступио одъ среднне, земльиште Сербіе више осушено но овлажено, пакъ судећи по многимъ Физикалиимъ паконима, за основъ горпьій изванредный ноявъ имаюѣи, тежко да е нкада у Сербіи подобный се пояпъ примІ-,тіо. Овоме е случаю повода дала не само ланъска, већъ и прекланъска година, бишна съ кишомъ оскуднія, преко лета, него и она. РѢке, погоци и извори ішаю у Сербіи свое отечество у споіой і»}ћн, у Француской бы пакъ текуће воде са раном'ъ у самой земльи добивеноппі сажаленя достойне быле надъ ю нетто са алпискій и пиренейскій планина позаймльивале небы. На годннінп доба подѣлѣпо нмамо, за лапьску годину, изъ обе ематране землѣ слѣдуюће податке у паризкнмъ линіяма. Зима Ііролеѣе Лето всенъ С Е Г Б 1 Я. ТАЛОГЪ. ИСПАРЕНЫ 63-92. 17-17. 47 15. 8147. 67 31. 106 22. 49 03. 61-91. Ф Р А II Ц У 3 С к А. ТАЛОГЪ. И СПАРЕНЪ. 46-86. 3601. 8128. 111 11. 78-21. 181-67 127-52. 61 12. Годишнѣ. 227-11. 27010 333 87. 389 91. ИспаренѢ иде одъ части паралелио са растећомъ топлогомі», и ако одъ иѣ исключно иезависн, и тако е зими испарена количпна иаймаия, лети пакъ пайживля; — опда е топлота преко годиие найпижа а леги иайпиша. ГІрн свемъ томъ у Сербіи у средніо руку и у самомъ лету манѣ воде земли изгуби иопарепЬмь, но што є талогомъ добія, докле у Француской, при низкой топлоти, лети а и съ пролећа, више се земля осуши, по што се пакваси. У Сербіи е само 1862. година одступила одъ пладаюѣегь климатичпогъ правила, — природа с была песташна. (« С'н’.-анн’вь Као што е горе речеио, збогъ оскудице у помоѣи изводъ о вотъ дела климатнчпы одиошеия Сербіе ніе за целу землю сложенъ већъ само за варошь БКоградъ. МеЬутимъ по овомъ предмету нзме!>у иоєдипы станица велпке разлике, на простору одъ 800 □ миля, быти неможе, а къ томе су у Бѣограду получеин иодатцы и понайвѢрнІи. д В Е Д Р ЬІ. МЬСЕЦЫ. САСВИМЪ МНОГО Ови су были а и ПРОЗРАЧНЫ. слѣду 101і а. ОБЛАЧНЫ. • Декемврій 3. 1. 11. 16. Яиуарін 7. 4. 10. 10. Фебруарій. 4. 10. 14. Мартъ 3. 23. 5