Zavod za statistiku

95 ИзмеЬу свіго правнтелства у Европи рускоме се найвеѣа похвала одати мора, што се побрішуло, да прегледима окрета трговине да наіїпрактичнію Форму, єръ у ньима изложени трговачки еспапн процѣнѣни су по среднышъ годншнънмъ цѣнама за дотичну годину, а одъ год. 1851. нма поредъ званичны процћна и трговачки, саставлѣны на основу ђумручки декларація. Русія нма в-'ло вешто сачинѣны прегледа окрета трговипе іоштъ одъ почетна овогъ вѣка. У Енглезкоі! постое само трговачке денлараціє и то само што се извоза тиче и изъ старіи година, а іпто се увоза тиче, текъ одъ године 1854. — Тако дакле кральица трговипе, Енглезка , имала є нетто одъ Русіє за свого трговачку политику да научи, у коіон є тргованѣ по обиму и до данасъ врло слабо. Фрапцузка є текъ у год. 1847. прапилніє процѣне получила тиме, што се одъ оно доба комнсіе састане, кое приближне цѣне за-дотичие родове есиапа нзнађу, и на ньн ій прнмѣне, али овай методъ піє онано добаръ као у Русін и Енглескон заведеиый. — И у Белгін поступа се одъ год. 1846. овако као и у Фрапцузкон и ове се цѣне зову дѣйствите.іне, за разлику одъ званичны, коє є правительство у год 1826. у Францзюкой усвоило и кое се иикако пемѣішю, У Аустріи нема тепућн цѣпа за свакз' годину, већъ има званичны за много година, изъ чега елѣдує, да су аустрійскн прегледа окрета трговипе само што се количнна тиче добри, а што се вредности тиче, врло непоузданн; єръ последнѣ процѣне углавлѣне су іоштъ у г. 1850. а донде су важиле опеодъ год. 1831. У спимъ другимъ ираєвнма Европе ради се обычно, као што быва у Французкой са дѣйствнтелнымъ цѣнама, или као што се поступа у Аустріи са званнчннмъ, крозъ много година непромеилънвнмъ цѣнама. У внсоко просвећепой Германіи найгоре се ради, єръ тамо се на то само одъ стране дотичны влада мотри, да дотичне количине точно прибележене буду, а одъ вредности окрета трговине нигде ни трага нема, но ове саставляю самовольно трговачке корпораціє. У прегледима окрета заграпичне трговине ставляю се врло савѣстно све количине преко границе прелазеће и ово є найсавршевіи део нышъ. Онай другій одъ изнађене вредности еспапа занемаренъ е у многимъ државама, и ако по народцу екоиомію манѣ важности нема одъ првогъ. Али осимъ два наведена Фактора у скрнжалима међународпогъ тргованя има іоштъ и трећїй, кои е кодъ многи правнтелства сасвимъ изъ вида изгублѣнъ, а то є: назначенѣ преко граница прелазећегъ новца и благородны метала у слитцима. И у овомъ погоду Русія прво мѣсто у Европи заузима, почемъ" ’7>П а о д л а з а і; ъ и долазакъ речены метала одъ почетна овогъ вѣка бележи. У Францудпой се зна одъ год. 1826. і?акво е тргованѣ са благороднымъ металомъ. Енглезка има дотичны запнса текъ одъ годные 1854. а облнжня Аустрія текъ одъ 1858. Белгія ій има одъ год. 1846., Шпаньолека пакъ одъ 1854., а све остале државе у Европи съ германскимъ на врху за подобие прегледе и незпаю, као што ій ни Србія нема. Што є кодъ разумны трговаца ннвентиранѣ трговине и склапанћ рачупа съ концемъ године, то є у државномъ животу точно дознаваніи ве.іичине земльодѣлскогъ и рукодѣлскогъ производства као што га іі. пр. Русія у кралѣпству польскомъ на примѣрный начинъ постизава. У землями, коє доброустроєпу умутрашню управу немаіо, да неиосредно количину н вредность годншнѣгъ производства сиропина и урађевина дознатн могу, дає се врло снажно спомоћно средство у прегледима заграпичне трговипе, изъ коій се до очевидности убѣђавамо: съ конма є производима кои земля у датомъ временомъ року изобиловала или оскудѣвала. Крозъ много година брнж.іьиво сачннѣни прегледн, у конма су све колиЧИПЄ ТОЧНО ІІЗлОЖене, НСТІІПИТО Ііроцѣііѣне, по землями подѣлѣие СЪ конма.6 обрТДі_ воЬеиъ, и у конма су и количине благородны метала при извозу и увозу назначено, подаю вамъ врло поуздано средство, помоћу коса се државна власть съ успѣхомъ за унапређепѣ државногъ благостанп послужити може, пакъ при свемъ томъ, као што рекосмо, до пре мало година, слабо є шта за точие трговачке прегледе у Европи чшгѣно, нзузимаюћи саплемепу Русію, у коіон се опегп> поуздаиость цѣлнсходпогъ поступаня за науку са таблицами у томе губи, што збогъ прохибигивпе трговачке снстеме, многи увози и мимо ђумрука лролазе. 13'