Zavod za statistiku

9 III. извѣстіе О СТАТИСТИЧНОМЪ КОНГРЕСУ ДЕКАНОМЪ ОВЕ ГОДИНЕ У ВЕРДИНУ. Еірозъ десетъ последньи година, и то одъ 1853, овамо, ушло е у обичай, до се у Европи држе статистични конгреси, у коима како званнчницы по државословной струцы тако исто и привата и учени люди приступа имаго. Конгресъ у речи стоєћій поглавито се по той цѣли скупля, да бы се на нѣму дотични застунпицн статистнчны истра жива ня међу собоиъ сагласили : шта е управо цѣль и дужноеть ньіовогъ заниманя и какве Формуларе усвоити треба, пакъ да су сви едногъ рода, прикуплѣни изъ разны земаля , податци изъ явногъ живота народа , међу собомъ за сравневѢ удесни. Осимъ тога прилика се дае свима любительима статистичиогъ проучаваня , да се на реченимъ састанцыма и лично упознаду и са измѣкомъ своій сваћаня у живомъ говору и веће угіечатленѣ еданъ на другогъ учине, негованѣ свое ради 1ч више єданъ другомъ да омиле, а и све заступлѣне образовапе краеве наше части света у неко побратимство да приме. Ирва идеа држанн статистичиогъ конгреса произишла е одъ г. Кетела, славнопознатогъ статистика и управителя знездарнице у Бриселу, кога е ревноетнимъ настояванѣмъ прво засѣданіе конгреса у наведеной вароши у години 1853. и држано. У истомъ се и то рѣши : да е за унапређеиѣ разумиіе статистичне раднѣ по дрзкаву желитн, да се сваке друге године по єдио засѣданіе реченогъ конгреса држи и то тало, да конгресъ у течаго повише десетолѣтія посѣти све главне вароши образоване Европе. Сходно овомъ заключеніе држано є друго засѣданіе у години 1855 у Паризу, а треће у Бечу године 1857. У години 1859. ніє никакво засѣданіе држано , збогъ италіянсиогъ рата , већъ у години 1860 и то у Лондону. Съ прекорачниимъ рокомъ за држаігѣ конгреса уђе у обичай, да е и трећа година довольна за засѣданіе, те тако се донста и пето засѣданіе у текућон години и то у Берлину отвори а не 1862. године, као што е по првашнѣмъ договору наређено было. Како є и Србія сноіо званичну статистику у години 1862. установила;и гамо е у Европи іоштъ едина Турска нема, то е и наша влада по примѣру свіго правителства у Европи а и многн изъ други частій света, покорпоподшіса-| ногъ нзвѣстителя послала на реченый конгресъ у качеству званичногъ ода-[ сланика Србіе, пакъ како є у петомъ засѣданію конгреса Србія као дрзкава првын путъ заступлѣна была, то за дужноеть сматрамъ да изближе опишемъ и Г- ІУЇішиннетре, у покорности вамъ поднесемъ предмете саветоваип и учинѣны закліоченя по струци администратнвне статистики.,, кое е и главно побућенѣ было за решеиѣ одъ 11. Августа ове године № 997. по комъ самь _на реченый конгресъ и посланъ. Закліоченя у петомъ засѣданію статистичиогъ конгреса, у слѣдсгву многостраны претресаня учинѣна, слѣдуюћа су: Државопнсъ Србіи. г