Zavod za statistiku

п ПРЕ ГЛЕДЪ попислиогъ ЖИТЕЛЬСТВА п имаия ПО ОВРУЛІІЯМА. Окружіа число обштнна 1. Варошь Бѣоградъ. . 1 МУШКИ 9 066 2. Алеисиначко .... 44 22,603 3. Бѣоградско

63 30,325 4. Балѣвско

67 36,812 5. Бняжевачко

53 26,295 6 Крагуевачно

80 45,938 7. Край не ко

73 33,720 8. Крушевачко .... 57 31,602 9. Подринско

26 23,371 10. Ііожаревачко . . . 159 67 476 11. Буднично

47 22 649 12. Смедеревско .... 54 27,102 13. Ужичко

82 50,195 14. Црнорѣчко

40 26,441 15. Чачанеко

54 27,925 16. Шабачко

48 33,418 17. Ягодинско

68 30,168 18. Ћупрійско

72 26,480 Србія .... 1,088 571.616 Ж И Т Е Л п ВРЕДНОСТЬ НМАНИ ЖЕНСКИ СНУПД У ДУКАТИМА 5,694 14,760 1,435 582 21,272 43,875 477,202 28,146 58,471 1,008,331 34.806 71,708 1,143,818 24 823 51,118 1,343,464 42 814 88,752 2,198 224 31860 65,580 1,256,738 29.778 61,380 777,664 23,019 46,390 377,001 62,525 130,001 2,087,000 21.751 44,400 473,412 25.579 52,681 2,368,444 48,579 98,774 534,059 24 495 50,936 793,141 26,641 51,566 54? 141 31,989 65,437 777,887 28,353 58,521 1,001,925 24,838 51,318 918,713 537.022 і» 108.608 19,515 749 ВРЕДНОСТЬ НЕПОКРЕТНОГЪ ИМАНЯ У СРБШ У 1883. ГОД. За пошісиванѣ непокретногъ иманя одређене су бы.іе мешовнте комисіе саставлѣне изъ правителі.ствеиы 'чиновника за цѣла окружія и изъ мѣстны отмѣны грађана за спаку обштину; у течаю нзвршеня саме операціе нзаслани су ванредни комисари за иовішіе окрузкія, кон су се о томе иа лицу мѣста увѣрити ималіг, да ли су процѣне по пропнсу паставленя извршене. Вештествеігын є знакъ за пошісиванѣ непокретности быо обитаванѣ собственика, а не мѣсто у коме иманѣ лежи. Тако е иманѣ у Бѣограду пописало не само оно у варошн лежеће но сво иманѣ Бѣограђана како у Бѣограду тако и свуда по Србіи налазеће се. На реченый начинъ види се величина богатства сходно особама, у коима су мѣстами иастанѣне, а не сходно простору обштнна, срезова и окружія. У ношіснимъ кньнгама ніе разлака учинѣка по родовима имаия но ово є узего у скупу и то по гласу лорескій лнстова свакога газде, у коима е иманѣ по своимъ саставнішъ частима изложено. Докле се у свои Европа наплаћиванѣ пореза одъ непокретности на двѣ главне тековине дѣли: на построена зданія съ єдне и на све друге обрађевшіе съ друге стране, само є у Француской порезско намело усвоено, да е сна непокретность укупио процепѣпа, безъ подѣлена на речепе две главне части, оиако као што є кодъ пасъ памишлѣно, но свуда съ томъ вештественомъ разливомъ, што є у мѣсто вредности непокретногъ нмаця нѣговъ чистъ доодакъ процѣнѣнъ,