Zavod za statistiku

83 II. ГОДІШШЫЙ ИНТЕРЕСЪ. ІЯ о № М КАСА Године 1846 | 1862 Дуката. і. Државна

4.304 2.124 2. Школскагъ Фонда .... 1.139 10.397 3. Удовичкогъ Фонда .... 1.959 7.800 4. Пупила 10.962 43.995 5. Обштииа

625 17.394 6. Црквена

692 18.300 Свега

19.681 100.010 У озимъ прегледпма поставлѣнн су рачупи обштински за годину 1860. а не за 1862. и црквеии за годину 1861. изъ узрока, што су они последныі, кои су скдоплЪнн, а за годину 1862. іоштъ нису. Изъ овогъ прегдеда увЬраваио се, да се пародъ у Србіи у последнѣ врете яко задужіо, еръ надъ намъ є познато, да є Србія у години 1846. 900.000. а у годики 1862. ІДОО.ООО жителя бропла, то долази на еданъ миліонъ жителя у оной години само 247.300 а у овой већъ 978,200 дуката дуга, коеєчетпрн пута већа сума. Понятно е и то, да ће са учестанимъ задуй:иванѣмъ и готовогъ новца у позаймлгоюћимъ касама све манѣ бывати, те тако у оны шестъ явны паса не бћше ни трећій део готопине у години 1862. коя пре шеспансть година суштествоваше. На увећаиу суму дуга мора се и већа сума интереса плаћати, те тако сада на дугъ има народъ до 100.000 дуката годишнѣгъ интереса да полаже, кое четвртипу годишнѣгъ пореза износи, Величина пакъ годишнћгъ интереса износила е у години 1846. 8-84% а у години 1862., 9 29% дакле мало нетто више. У иоследпьоЙ години ступивши у животъ „главна управа фондовая измѣни се и величина годишнѣгъ интереса у толико, што се она само па 6% сведе, али съ тимъ ее путъ и ошімъ газдама за задуживаиѣ отвори, кои се одъ тогъ корана само високимъ интересомъ уздржаваше. Ппдобни прегледп за ндуће године мораю намъ безъ сваке су мнѣ и већу суму на народу лежећегъ дуга,, збогъ наведеногъ узрока, назначити. Нако намъ є изъ досадъ реченогъ съ едне страпе познато, да су свипрнходни извори изъ непокретностн у Србіи крозъ двадесетъ прошли година у цѣни скочили, а съ друге стране опетъ да є и абсолутна сума има ня паши суграђана у течаіо поменутогъ времена спала, то закліочитп иорамо , да е и производство у земльи, као пайбогатіє заниманѣ народа , морало ослабити , а у слѣдству тога осетна скупоћа у нужнимь за издржаванѣ предметииа настатш Да су нетто статнстнчни податци, тичућн се производства важніи енропина одъ повише година прикуплшш, кое съ великимъ трошкомъ пнкако скопчаноі ніе, онда бы се до очевидности увѣрили, да є или производство у земльи сустало спрамъ годишнѣгъ трошепя, или да е и другій коиузрокъ на нуту што су сада наши саграђаин сиромашнін, но пре двадесетъ година. За примѣръ