Zavod za statistiku
318 ВРАЊСКИ ОКРУГ
те песме, више личи на глас туговања, него на глас весела певања ! И народна песма носи знаке од народне судбине ; носи обе„лежје од прилика, кроз које народу живот пролаза. Ево неколико песама: Девет ћери и један син Имала мајка до девет ћерке, И само једно мушкарче дете, Па ми дођоше Црни Арапци, Ти црни Турни доњоземци, И покараше мушкарче дете. А повикнуше тија. девет сестрп: „Немојте Трци, мушкарче дете, Само њег једног мајка и има,“ Оставише та Турци Арапди, А откараше сестру пајмаљњу, Сестру најмању, мому Фидиву !
Стана н Јелен
Садила Стана босиљаћ
А. у тој гори зеленој. Доходи нешто те ласе, Отиде Стана да чека. Дође си Јелен те пасе. Потрча Стана по њега; Заплива Јелен у Дунав, Запанва — па п преплина даплива Стана — пе може! И виче Стана до Бога: „Да 2' имам кога од рода 2
Лавпричка песма
Голубеца воду пије, дост, дост! Насред село, на језеро, дост, дост! Спазно гу сиви соко, дост, дост' ! Па се сагну да је узне, Спазила па стара нана: „Немој соко! сивл соко !
' После свако врсте узвикује се: Дост! дост! То јест, пријане, пријапе: