Zavod za statistiku

— LXIV —

њој и старијој доби, а може долазити и од малог броја рођених, или великог морталитета деце. Мала просечна година старости може долазити од малог морталитета деце и учестанога рађања, илити пак од великог морталитета становвика у средњој и старијој доби. Србија долази у ред држава, које имају ве-

_дики број рођења. У Евроци долази једно рођење просечно на 27 становника; у Србији међу тим

једно већ на 22 становника. Или у Србији 4ба у Европи само 37 случајева на хиљаду становника.

У морталитету међу тим нема никакве разлике, јер како у Србији тако и у Европи долази годишње по 26 умрлих на 1.000 становника.

Кад морталитет деце у првој години на по се посматрамо, онда налазимо, да је од 100 умрлих у опште било деце у првој години, и то у:

Баварској · · · · 40:47 Русији · · · . 36:21 Угарској · · · · 34:19 Пруској · 32:20 Аустрији · · 31:80 Србији · · 28:24 Италији . 26:73 Швајцарској • 26:21 Енглеској · · · · 24716 Шпанији + - + + . . . 29-93 Француској · + + - . 18:79

Напред смо показали, да. је морталитет у Србији раван ономе у Европи. Из горњег прегледа видимо, да има у Европи држава с већим процентом умрле деце него што их је у Србији, и према томе излази, да је остатак умрлих у средњим и старијим годинама.

Отуд дакле долази, да у Србији има становника, у непродуктивној доби, знатно више, него што их је у другим европским државама.

Збпр година свих становника, који су се о попису затекли у Србији, износио је

по варошима · • 7,375.525 по селима, 43,941.091 у опште 51,316.546

Кад се ово подели с бројем становника, онда излази као просечна година старости једнога становника варошког o + 25:79 сеоског · · · 23:44 у олште 23:75

На против просечна година старости становника износила 'је

у Француској · · · · · 31:06 « Белгији · · 98:63 « Данској • + : 27:85 « Холандској · · · · 27-16 « Шведској · · · · 97'66 « Норвешкој 27-53 « Пруској + + - - : 27:50 « Саксонској · · · · 97:95 „ Великој Британији 26:56 « Хрватској · · · · 26:46 „ Угарској · 25:88 „ Ирској · · 25:39

Србија дакле остаје последња у реду ових дванаест држава. |

Ако овај важан статистички моменат посматрамо у сваком округу на по се, онда тек излази слика још црља, јер се у неким окрузима, и то управо код сеоских становника, просечна старост спушта чак попод двадесет и две године.

У место сваког даљег разлагања, износимо овде таблицу, у којој је збир година свих становника, мушких и женских, упоредо са просечном годином старости, како је то према Фактичком стању израчунато.

——_____–_ АНЕ

Варошко становништво

BazeBckH-Valjevo« + . . . . . . ..

Bpamem-Vranja : Lt 147.095 92.857 239.452 25:64 | 24:44 25:16 Kvar enaurn-Kr Oe tt e ttes. 311.370 287.554 598.924 26:65 | 26:46 26:56 RP ГУЈ K TAguJevaC + + +. + • or 306.365 220.825 526.690 26:25 25:20 25:80 Ron Tajna tte ss 168.499 143.336 311-835 25:95 | 25:29 25:64 рушевачки-Кгшетабв + - . . - . . . . . .. 209.909 160.884 370.793 2464 | 2471 24:67

Пи A Године свих етановинка — Агез Просечна година — Âge moyen de tous les habitants des habitants ОКРУЗИ D | ~ Mio DEPARTEMENTS мушких женских мушких женских | sexe sexe cera-total зехе зехе cBera-total masculin féminin masculin féminin

_—_- —— —— Б6_- ЕЕЕУЗ А

—- Population urbaine