Zavod za statistiku

Кад 'на против поредимо просечну вредност црквене имовине с манастирском, онда излази,

да је односна размера између прве пи друге npe-, | 1889. године код

дности била у епархији:

Београдској - Hao | : 4:30 Кичкој · · - - . . »„ 1: 440 Нишкој 5 Тимочкој ge ire ET У опште. · као 1: 4:68

Из овог излази, да су манастири у својој имобини релативно четири пута богатији од цркава, и ако је апсолутна вредност њихове имовине мања, од црквене.

ste Co

По подацима, који су штампани у оппсу „Ма-

настирско непокретно имање у Краљевини

Србији,“ вредност непокретне имовине свих манастира износила, је у 1889. годипи 9,067 нара, и према томе долазило је, од те вредности, просечно на један манастир по 39.008-90 динара,

472 All-

У почетку 1889. године на против износила је вредност непокретне манастирске имовине само

1,685.883:90 динара, од које је долазило просечно на један манастир 33.056:55 динара. Према томе изпоси разлика између 1882. |

укупне вредности · · .381.588-10 динара

просечне вредности · ·- 5,959:35

Код укупне вредности износи опадак 18:4( процената, а код просечне само 15:26.

Овај опадак објашњава, се тиме, што су многи манастири уступили држави велике просторе својих шума, јер пм није било могућно, да на ову имовину плаћају прппадајућу порезу.

)

Тако на пр. износио је 1889. године простор Ммапастирских шума и забрана 10.703-9 хектара, а !889. године било је само 14.598:9 хектара под шумом и забранима, дакле 5.094:3 хектара мање. | |

Према горњим подацима о вредности непакретне манастирске пмовине излази, да је иста у перподу ол 1882. до 1889. године опадала, са. 9:64 процената годишње, |

У 1893. години извршен је нов попис црквене п манастирске имовине, а, из ресултата видеће се, да ли је вредност манастирске имовине 11 „даље опадала или не,

+ + —