Zavod za statistiku
XCIV
-
Проценат становника — Pour-cent de Ia population
по варошима-игђајпе
ГОДИНЕ СТАРОСТИ — ÂGE
мушких | женских
masculin | féminin од 61— 65 година + 62 . . . . . . .. 1:83 1-76 | » 66— 70 , -............. 1-52 1:92 |
» 70— 7 , +. ... 0-57 0-62 » 16— 80 , ....... 0... 0-52 0-72
» 81 85 , -.......... 0-14 0-19 „ 86— 90 , .............. 012) 0-21!
» 91— 95 » e ..... 0:02 0-04 » 96—100 , +. ............ 0-02 0-06 | | старијих од 100-ans et au-dessus + : . . . . . 0:01 | 002 | | . | Свега-Тоја! · · · 100:00 | _ 10000 | По селима и у опште долазио је највећи проценат на децу у доби од 0—5 година. По варошима био је тај проценат највећи само код женске деце.
Кад проценат мушких за сваку добну групу посебице поредимо с процентом женских, ми налазимо, да је на сто мушких долазило женских
У ГРУПИ PO ВАРОШИМА ПО СЕЛИМА У ОПШТЕ од 0— 1 године · 195:'0 99:0 101:7 » 2——. 5 година · 199:9 101'4 105:8 » 0{— 10 „ · 13177 997 108:7 » 11— 15 · 1098 98:3 99-2 5 16— 20 , · 1005 103:4 10%9 » 21— 95, · 450 116:3, 905 » 26— 30 , · 1030 1089 . 1078 » 3i— 35 „ · 100:3 92:6 : :98:8 ; 36— 40 , 1149 101-2 : 1081) x 4 45 · 108:1 876 880 „“46— 50, ·11?6 10%3 1088 » 5lI— 55 . 993 80:3 82-6 „ 56— 60), · 134'6 103-3 107-8 #61 65: , 94-0 73:3 76:8 » 66— 70 , . 126-3 99-6 96-9 „ 71— 75 , · 108:8 77:3 80·4 » 16— 80 ,. · 138:5 870 94-0 » 81— 85, · 1357 71% 78·6| » 86— 90 „ · 175-0 80:0 89-5 „..91— 95 5. ·. 900:0 75:0 75-0 „ 96—100 0, · 3000 83:3 100-0 преко 100 , · 9000 50-0 85°
По варошима видимо у сексуалној размври јако колебање. Ово почиње од пете добне групе а траје све до групе шеспаесте, и за тим размера женских постепено расте. |
По селима било је женских релативно највише у групи од 96 до 30 година, а почев од четрнаесте групе у свима је групама било женских много мање него мушких.
по селима-тигаје y onmre-en général свега мушких женских свега мушких женских свега total masculin | feminin total masculin | féminin total 1:80 1:46 | 107] 1-27 1-52 1:16 1:34 1'69 1'62 1:50 | 1:56 1·61 1:56 1:58 0:59 0:44 | 0'34 | 0'39 0:46 0:87 0:42 0:61 0:69 | 0:60 ' 0:65 0:67 0'68 0:65 0'16 0:14 | 010, 0'12 0:14 0:11 0'13 0:16 0:20 | 016 | 0:18 0:19 0:17 018 0·03 0:04 ! 0:03 | 0:03 0:04 0:03 0:03 0:04 0:06 | 0:05 | 0:05 0:05 0'05 0:05 0:01 0:08, 001] 002 0-02 0-01 001! 10000! 10000! 10000! 10000] 100.00. „100.00. „100:00'
У опште било је женских релативно највише у тринаестој, седмој и другој добној групи. Размера се и овде јако колебала.
У Србији има врло много становника у млађим годинама, а у зрелијој доби њих је маље. О становницима по доби имамо податке из Немачке по попису од 1! декембра 1900 године и поређујемо их овде с нашим податцима.
Од сто становника у опште било је
У ДОБИ У СРБИЈИ У НЕМАЧКОЈ 100:
·" од 0— 1 године · 4'64 2:90 695 » #— 5b roABmMŽa · 11:70 10:18 87'0
» 6—10 » + 1326 11:36 85:7
· » 1l1—15 , · 12:83 10:36 84-0 Los 16—20 , - 11:79 9:44 80:1 » 921—95 » 7:50 9:04 120°5
- : » 26—80 » 8'26 7:98 96:0 : » 31—85 » 5:09 7:01 137'7 » 96—40 » 6:85 6:19 89:4
» 41—45 y · 3:69 5:48 148'5
» 46—50 , · 4:86 4:09 95:1
» 91—55 y 2:22 4:16 187'4
» 96—60 » 8:49 3:60 105:3 старијих 4:39 7:80 1777
Правилан ход процента појединих добних група у Немачкој показује јасно, да су ти поДдатци тачнији од наших података. Међу тим из односних размера види се да је у Србији деце релативно много више, а становника у најбољим годинама, за привреду напротив много мање него у Немачкој. Србија мора сразмерно много више потрошити на подизање подмлатка, а има напротив опет сразмерно много мање радне снаге. У Немачкој приврбда се више а мање изда, у Србији је напротив обратно.
Поревдимо ли поједине добне групе варошана 6 групама сељана, ми налазимо, да је на сто варошана долазило сељана у добпој групи