Zavod za statistiku

LXIV

Просечни годишњи прираштај-А пртепtation annuelle

APHABE-PAYS Број становника, з DE Population 5 8 58

= 5 |-5

Hneacxa-Suède use SX 1900, 5-136441|} 851.460| 0:71 кутијама «= | АНЕ) a tasa pas пр драма EN A) arm eo RS ET 8 лава 85 RE TT dune | О ДАО зли а Прва јпарска Бавао see 1—XH 1900 315817) 396.063] 1-09 san Pau «EU HE AA ru og code MN ORO) aaoa\ra RE СВИ) алат та пала с d'améque ee | LVL 1900 908 681 187] 197

Не обзирући се на Америчке Савезне Државе, где је проценат прираштаја био највећи", ми видимо из овога прегледа, да је у Француској био најмањи, а у Немачкој највећи прираштај становника између њихових последњих попшса. После Немачке долази одмах Србија с највећим прираштајем становника.

Поредимо ли проценат прираштаја становника у Немачкој с процентом прираштаја, осталих држава, налазимо. да је односна размера

између Немачке и_

БИЛА КАО 100: БИЛА КАО 100:

Србије · · · 947 Угарске · · · 633 Холандске · 82'0 Вел. Британије 627 Норвешке · · 80:7 Аустрије · • 587 Швајцарске · 797 Шведске · - 4773 Данске · 72'0 Шпањолске ·• 31:3 Белгије · 65'3 Француске · · 25'3

Из ових размера видимо да је прираштај становника у Немачкој четири пута већи него у Француској; у густини насељености напротив разлика између Немачке и Француске много је мања.

Колпки је био прираштај становника, у периоду између пописа од 1890 п 1900 године у сваком округу посебице, види се из следећега прегледа.

1 Овај прираштај долази највише од досељавања, јер вишак рођених није много већи од овог вишка у Европи.

ОКРУЗН 25 Šo < | EB DÉPARTEMENTS 228) 58 | ве Е 585 ZE | 55 БА са га m5 |» 5 _—___ ______ __ ______I___ ______I | NINE eorpaaeki Belgrade rer 1590 126.17) 2991 | 1:031 Peer Valievo see 1590 133 2001) 1.898 | 1:531 ROSE IE ми panensr Hragnierac . 1596 160.704} 2.004 | 1·331 Safran roses 1990 о 55 | 700. | 0737 Крушевачки-Кгибеуас. · · + · io 1 зао 1.927 | 1:520 opanoKa-Moraya esse ! se 171.089 ) 9.903 | 1·375 Humxu-Nis serres se 1596 odao} 2:96 | 1-297||Џиротеки-Рјтоћ | | си 1590 en 1.039 | 1:137 opao Poe ee ee 1900 201 490)) 2.797 | 1:468 omapeavki- Požarevac 1990 RCA ) 9.558 1172 Pra ani (| HN) um | vi С медеревовисотнобоехо 190 192.944 ) 1.989 | 1-760 Fan 10 | ПО аи | за WWW e. 1990 STIH 1.762 | 9-157 Ya La] HU) La | re Beorpa-La ville de Belgrade + 1890 50269) 1.552 | 2:503 Cpôuja-Serbie + - - . + . . . . 1890 ! 2,161.961

1900 | 2,492.882 88.099 | 1428

Прираштај становништва био је највећи у Београду. Проценат овога прираштаја, био је готово двапут већи од процента прираштаја у Краљевини. Од округа имао је највећи прираштај топлички округ, а најмањи округ крајински. Ако узмемо да је прираштај у округу топличком износио 100, онда имамо, према горњим процентима, ове бројеве за остале округе, и то:

топлички · 100:0 моравски + 63°6 београдски 895 крагујевачки · 61'0 смедеревски · 81':6 нишки · · · · 601 ужички 759 тимочки • · 59'5 ваљевски · • 71'0 пожаревачки · 54'3 крушевачки 70'5 пиротски + + • 594 врањски · 68°0 руднички + - 44°6 подрински · · 67': крајински · • 34'2

У топличком округу долази прираштај становника не само од вишка рођених већ и од досељавања, као што ћемо мало даље показати.

Имамо податке о прираштају становника у периоду од 1895 до 1900 године, а за сваки срез посебице, и износимо их у овом прегледу.