Zavod za statistiku

LXXVIII

Кад проценат странаца по варошима поредимо с процентом истих по селима, онда излази, да је на сто досељених по варошима било по селима досељених из

Бугарске · 306'3 Црне Горе · 43'0 Старе Србије 9347 Грчке · 33'3 Румуније + 1196 Аустрије · · 3274 Босне · 103'5 Хрватске и Славоније 30'7 Белгије · 100:0 Угарске · 25:83 Херцеговине · 99·0 Немачке · 127 Турске 817 Русије 3'4 Италије 53:5 Француске · 17 Маћедоније 43'4 Друге државе · 9:1

Поделимо ли све државе само у две групе, узев у прву оне државе у којима живе Словени, а у другу све остале, онда излази, да је било у Србији становника

ДОСЕЉЕНИХ HO BAPOHIHMA „NO СЕЛИМА у опште из словенских покрајина 40.711 43.161 88.872 из осталих држава 2.965 1.143 4.108

Свега · · 48.676 44.804 87.980. y Md PP O H ЕН ту

из словенских покрајина · 93:21 97:42 95988

из осталих држава · 6:79 2:58 467.

Из ових процената. видимо, колико је незнатан број досељених, који нису словенскога порекла.

Велику разлику налазимо кад досељене из других држава поделимо по полу. У следећем прегледу имамо ове податке за сваку државу на по се.

Bpoj craHoBuHRa-Nombre des habitants Š S

E x

| = 8 BE E 56

Рођених у 2972 |55% | БЕБЕ | 7 а: Nés en =» | 5 SLBE Ex | SX [235 Е => | #28 |: 5=2 Aycrpnja-Autriche + + - + + . . . . . . 1.186) 1.804 109:95 Bearnju-Belgique + . . . . . . . . . . . 17 6 85:29 Bocan-Bosnie + + + . . . . . . . . .. 2.785, 1.528 54:87 Byrapcroj-Bulgarie + - : . . . . . . . . 2.806, 1.788 63-72 Tpuroj-Grèce - - + . . . . . . . . .. 108; 50 46:30 Hraanju-ltalie + 02020... .. 278 100 35:97 Маћедонији-Маседолве · -....... 2.100. 799 29:53 Hewaukoj-Ailemagne •· • • . i. 107, 185 11078 Pymynuju-Roumanie + : + : . . . . . .. 185 357 195-08 Pycaju-Russie + + + . + . . . . . . . .. 61 78 119.67 Старој Србији-1'Апсјеппе Зете. . . .. 21.211 13.305 62-73 Typexoj-Turquie + + + . + . . . . . . . 979 9867 87:49 Угарској-Нопате 0 ....... 11.287 15.047 133:31 Француској-КЕтапсв + + + . . . . . . . . 27 33 122-22

Bpoj cranouaka-Nombre des habitants

o 5 5 = si 5 |=Е |555 Рођених у 89132 |55% #55 |5558 Nés en Е > 5 је M 8 Е 25) 8/43 Xepnerosaau-Herzégovine + + + . . . . . 1.156) 557 48:1 Хрватској и СОлавонији-Огоаце et Esclavonie . 684! 563 82:31 Црвој Гори-Мопбепбото + + . - - . . . . 8.399) 2.771 815 Другој Apæasu-Autres états Le 40 67 1675 Csera-Total + . | 4.080 38.000] 79 Више женских него мушких било је код досељених из Аустрије, Немачке, Румуније, Ру-

сије, Угарске и Француске. Највећа разлика била је у сексуалној размери код досељених из Румуније, а најмања код досељених из Аустрије. Најмање женских било је међу досељенима из Маћедоније.

Кад и овде поделимо све досељене само у

Аве групе, онда излази, да је било

женских НА

КОД ДОСЕЉЕНИХ МУШКИХ женских 100 мушких

из словенских покрајина 17.074 35.798 78:17 из других држава · 2.006 2.102. 104:78 ЈУ опште · · · · 49.080 88.900 79-26

Према томе међу досељенима словенског порекла било је мање, а код досељених из осталих држава напротив више женских него мушких.

Кад варошане одвојимо од сељана, онда

излази, да је међу досељенима било по варошима

ÆREHCKHX HA женских 100 MymKux

из словенских покрајина 22.685 18.036 79-51 из осталих држава · 1.415 1.540 108:80 У опште · 14.100 19.576 81-28

По селима било је међу досељеним странцима

i [

1

МУШКИХ

ЖЕНСБИХ НА

мушких женских 100 мушких

из словенских покрајина 94.389 18.952 7771 из осталих држава · 591 372 62:94 У опште · · . . · 84.980 19.824 77-40

Из ових сексуалних размера види се, да је код обе групе досељених било по. варошима женских више него по селима. Разлика у овом погледу код досељених из словенских покрајина само је незнатна, код досељених из других држава напротив разлика је врло велика.

X CTAHOBHHIITBO IO0O BPAUHOM СТАЊУ

По брачном стању становници су подељени у нежењене и неудате', ожењене и удате, удовце

1 У ову групу узимамо само старије од 15 година.

и удовице и на разведене. — По попису од 131 декембра 1900 године било је у Краљевини Србији