Zavod za statistiku

11

се на пет одељења и то: опште, инжињерско, архитектонско, рачунско и поштанско-телеграфско. Оно има свој Грађевински Савет. Код свакога окружног начелништва постоји грађевинско одељење с потребним бројем инжињера и подинжињера.

Под управом пошанско-телеграфског одељења стоје: 5 поштанско -телеграфских инспекција (у Београду, Ваљеву, Крагујевцу, Нишу и Зајечару), 2 поштанске станице (у Београду и у Нишу), 3 телеграфске станице (у Београду) и 100 поштанско-телеграфских станица.

Под Министарством Грађевина стоји п Дирекција Српскиг Државних Келезница.

9. Министарство Народне Привреде подељено је на одељења п то: одељење за пољску привреду пи ветеринарство, одељење за. трговину, радиност п саобраћај, одељење рударско, шумарско и благајничко одељење.

За проучавање законских пројеката по струци привредној постоји Привредни Савет. Трговачко-занатлмијски одбори дају министру мишљење о мерама за унапређење трговине и заната, а стална комисија прошиву филоксере стара се о мерама за сузбијање ове заразе. Рударско одељење има нарочити Рударски Одбор.

Државни окружни п срески економи руководе пољском привредом. Државни ветеринари старају се о мерама за сузбијање сточних зараза. Државни шумари воде надзор над сечом шума и старају се о подизању њиховом.

Од надлештава Министарства Народне Привреде најважнија су: Управа Државне Статистике, Управа Фондова, Управа, Класне Лутрије, Државна Трговачка Академија, Управа Државне Бргеле, Управа Топчидерске Економије, Ратарска Школа у Краљеву, Виноградарско-воћарска. Школа, у Букову и Управе рудника. Министарство Народне Привреде одобрава, отворање приватних новчаних завода пи води надзор над истима. Покрај Народне Банке у Краљевини Србији било је 1904 године још 110 приватних новчаних завода.