Zbornik radova

Улога акумулације Ровни је да обезбеди допуну протицаја до потпуног, после захватања воде из наведених извора. Преградни профил бране налази се на реци Јабланици око 15 km узводно од Ваљева, односно 13 krn узводно од састава са Обницом, између села Стубо на десној и Ровни на левој обали реке. Изградњом ове бране формира се акумулација укупне запремине 51,5х10 6 m која се простире долином Јабланице и њене десне притоке Супшце. “Ерозиони процеси у сливу су значајно развијени и по степену разорности налазе се на самој граници IV и Ш категорије, односно показују тенденцију прерастања из категорије слабе у категорију осредње разорности. Иначе, радн се о стихијским процесима, код којих се не предузимају никакве мере за спречавање ерозионих процеса. Процесима ексцесивне ерозије у сливу Јабланице захваћено је 9, а у сливу Сушице 2 локације, те је по броју локалитета и захваћеној површини слив Јабланице знатно више угрожен од слива Сушице. Појачани процеси ерозије у сливу Јабланице су између осталог последица гушће насељености подручја, са мањом површином парцела и начина коришћења земљишта. Процене штета од ерозије не постоје. Штете услед смањења земљишног фонда (трајне штете) манифестују се углавном у зони будућег акумулационог простора (до моста на Јабланици на путу за село Мијаче). У сливу Сушице нема изразитих ефеката флувијалне ерозије. Појаве као што су вучени нанос, неправилни токови, изливање на ниско лежеће обале, подривање на деоницама са стрмијим обалама, остављање спрудова са наносом, пропорционалне су са величином тока, ширином долине и зависе од карактера тока. Овакве појаве се примећују у средњем потезу Јабланнце (према клисури код манастира Пустиња) и дуж тока Сушице између центра села Сушица и Грачаничке цркве. У новије време, са радовима у подручју басена будуће акумулације интезивиран је процес ерозије, као последица подстицаја нормалне ерозије антропогеном (скидање биљног покривача и механнзација). РХМЗ СР Србије на профилу хидролошке станице Стубо-Ровни од 1983. године врши редовна мерења проноса суспендованог наноса. Средњи годишњи пронос наноса износи 0.45 kg/s, па се може претпоставнти да ће се у периоду од 50 година (век трајања акумулације) исталожити 71 000 t суспендованог наноса.” {Водопривредни систем “Ровни”, 1988). Према Просторном плану Србије под шумом се налази 23,85% укупног слива, а приоритет у пошумљавању има још 0,57% (1 371 ha) слива будуће акумулације.

Број 16

Зборник радова