Zbornik zakona pravila i naredaba po struci carinskoj

394 14. Царинско устројство 1882.

кад се ув чије тело нађу прикривене ствари, са којима се смерало, да се кришом одђурука пренесу.

Поступак овај закон казни, као кријумчање; и онда траже награду не само они, који су потказали да ће извесно лице тако што учинити, него и они, који су при вршењу званичне дужности нашли и ђумруку предали тако прикривене ствари. Другим речма тражи награду и служитељ, који је по заповести свога старијег пазио на потказано или сумњиво лице, и ђумручком га чиновнику упутио; тражи награду чиновник, који је наредио, да се лице визитира; све на основу том, што се у тачки под 1. поменутог члана вели: „друга четвртина подилиће се на оне, који су у хватању еспапа суделовали.“

Неки ђумруци примају ова потраживања и

увршћују у ред ухватилаца и она лица, која по дужности у самом ђумруку дочекају, упуте и без отпора сумњива лица прегледају и ствари пронађу. Неки опет, под речју хватање, разуму не само савлађивање извесних незгода, борбу и управо Физично хватање, него да то мора бити и ван домашаја и вршења обичне канцеларијске дужности.

Да би се ова ствар извела на чисто и поступак код свију ђумрука једнообразан био, нашао сам се побуђен да објасним:

1. Потказивач, ма он био и чиновник царински, има права на награду кад год какво криЈјумчање поткаже; па по томе и кад поткаже тајни пренос ствари скривен код самог путника; и

2. Ухватачи не могу се узети чиновници служитељи царински, који на претставу нечију у ђумруку или пред њим прегледају путника или

Ocu