Zemljoradnja i industrija : pogled u njihovu prošlost, sadašnjost i budućnost

22

Што се тиче првога услова, увећавања богастава, несумњиво је да машина може производитп бескрајно брзо, алн је исто тако несумњпво да њен рад не увећава количину богастава, већ им само мења облик.*) Друга једна грана радиности, впделп смо, створа нова богаства: то је земљорадња. Од њеног успеха зависи количина хране н колпчнна спровпна које машпна прерађује у ове или у оне више илп мање корисне производе. Али земљорадња, која ствара живот, не може бескрајно увећати количину својих производа. Везана самим законима живота, земљорадња даје своје плодове споро, у одређеннм сезонама и у врло ограниченој количини. Производња се у земљорадњп и сточарству може убрзати и увећати видели смо каква се чудеса остварају п на томе пољу, алп то стаје врло мпого труда п новаца- Наука је миого учннила да оспособи човека за успешнију борбу са природом, за савлађивање тешкоћа које долазе од клпме п од састава земљишта, али то је све одвећ недовољно. Машине употребљене у зем љорадњн уштеђују радну снагу и убрзавају рад, али не увећавају количину производа, Шта вреди што ће се жито жети и тући машином а не руком, ако је њива рђаво родила ? Зато смо ми горе впше подвлачили важност ђубрења него земљораднпчкнх справа. Главно је пропзвестп више, извући пз земље већи принос, па ма то стало и већег напора. Не оскудева се данас у радној

*) Заннмљиво је да, у Француској, од 15 милиона коњских снага употребљеннх у нндустрији, 10 мнлиона служе у саобраћају, т. ј. у премештању већ створеннх богастава. Јасно је да, ма како саобраћај бпо користан п пужан за прнвреду, њпме се не увећава сума блага са којпма човечанство раснолаже.