Zemljoradnja i industrija : pogled u njihovu prošlost, sadašnjost i budućnost

26

упукен у напретке науке и технике, непросвећен и непокретан. Сељак непрестано робује старим навикама у раду. Не уме да послове сведе на најкраћи рок и на најмању меру тиме што би рад своје чељади организовао. Шкрт је у трошењу новаца, а не штеди радну снагу. Не зна цену времену. Пада у руке рђавпм трговцима кад купује и кад продаје, јер хоће увек да буде свој господар, н не удружује се у потрошачке и продајне задруге. Оскудева у капиталу, без кога не може доћи ни до бољих справа ни до хемиског ђубрета, или узима новац под зеленашки интерес. Једном речн, сељак улаже много радне снаге у свој рад, а из земље извлачи врло слабе жетве, услед чега живн страховито рђаво. То не мора бити тако, и ми смо видели шта се све може учинити, и шта се све ради да земља постане плоднија. Неколико важннх рефорама су довољне да и нашег сељака помогну: а) вештачко ђубре ваља производити на велико, индустриски, и на тај начин га учшшти јевтиним; б) сељак мора себи избити из главе да на свом имању треба да произведе све што му је потребно за живот (пшеницу, кукуруз, сено, Трожђе, стоку): он ваља да индустријализује своју производњу, да ради за пијацу, на велико, да се спвцијализује у једној врсти усева (кукуруз, шећерна репа, конопља, дуван, винова лоза, воће), а остале да купује за новац; в) школв Ипојвдинци морају прићи сељаку и обавестити га о начинима рада у културном свету; г) држава треба да поднже углвдна имања, где ће се сељаци учити паметној обради и да отпочне испитивањв појединих земљишта, у циљу употребе вештачког ђубета; д) свуда