Zemunski glasnik

157

решп со, дп се бнра целуљои, на коју спаки нек' напниге, „хоћу," илп г нећу." Резултат глаеап>а беше: 19 цедул>а са „хоћу," II 17 са „нећу." Оенч г. градоначелника глаеате н четнри магиетратска чнновника, усљед ннтернретицпје пете главе ошптинеког закоиа. Иа то етуншпе нзбору кандидата. Вишнну гласова добнше тројица, један 32, други 28, трећи 24 гласа. Иосле овог важвог предмета беше неке личне сгвари на реду. Траже се за овдаццке неки кројач Кар .1 Русман. НпћиФор Вншн>овски н Богољуб Јоваиовић. Сва тројица ирилају се Унраки болнице јавља, да је послужите.Б шнита.1>1'ки одказао службу, поче.ч не може еа 22 н. од главр на дан ранити болеснике. Упраиа тражи, да се та сума новисн на 30. новч. јер еу сад месо н друге по^ребе скупље ОнШгина закл>учи. да се од сада одобри 30 новчпћа за еваког болесмика, али уједно да се новнси тикеа. Доеад ее плаћало ;<а болеснпке пз граннце 38, за сграице 45 н. од оеобе заједно е леконнма и дрзтии ногребама. Сад се повнде реч о (мдизању изгореле варошке куће. Оншгпна је закл>учнла•, да се влнда Ј1 (1.1п за помоћ пра грађењу тог здања, алн. уољеч предшга оншгинара г. Мвнћа, у том с-шслу , да ее не може доцније с тога праио оншгнне на ту кућу у сумн>у довести. Оегарела и погребита удовица 0. моли за поиоћ од онштине. У призрењу , шго је она оеоба чесгитог понашан>а и да јој је етан>е оекудно. решава ее, да се јој даде редовна иомоћ из онштннеке каее. Пад.шрнтел, свиларсгва у Славонији понудп оншгпну па пренумерациЈу на своје дело о свПлнрству, које је нзишло на немачком н срнском језику еа цирилпцом и латпницом, и које је познато као добра сгручна књига. Решава се, да ее узмг, 50 кшига од тог дела. Одпуштени башгован тражи 300 Фор. накааде од опшгние због тога. што је посадпо дрвеће и зеАе у опшгппској башти, па се оад селиги мора. што му је од штете, но кад оншгина неби пристала на то онда, дамује допушгено, да оетане где је, дојееени. Решено је, да дотичаи одбор извиди сгвар. Г. Градопачелннк предложи пројект, по коме 4а се гради долма од контумацког снна до Налкрвог обора. Тпме би добила оиштипа више етотпна ланаца добре зем.ће. 11о иовршном рачупЈ', тн би долма егала око 11 000 Форинти. Онштина је тај пројект у начелу примпла. и решпла је. да се стручно испитује п предрачун начпнн. — Еао што наж јављају из Рјмс, управа добара гроФа Пејачевића' населике у пролбке на једпој спахинекој пустари четрдесетнородица шиаба луторана из Вачке. Спахија ће и.м дати по један ланац Земље и начинике спакој иоридици о снои троШку кућу. За улсиваље куке и зе .чље има насељеник годишње 16 Форинти у спајинску касу плакати, но спајинска управа бике коптрактио обвезана, да и.м преко целе годиие да посла, да раде као надничари, и то ио оној надници, која се буде обично плакала. И за душевну потребу насељеника побринуло се. Опајинска унрава наместике о сво.ч т])ошку и свештсника, којике уједно и учитељ деци бити. На спахинској пустари Солнок још од лане има шко-

ле. — ТТре неки дан поробише овде царску касу уланерску г , која је била у једног поручика. Док је овај вечерао у каФани они одбише браву на вратима и уђоше у собу, где су новЦи стајали у орману. Сума што зликовци однесоше износи више од 1000 Форинти. — Овде се убио из ииштоља један коњаник. Незна се узрок томе самоуоијству. — У Тителу беше ту скоро скупштина шајкаша ради грађења долме. На ту скупштину дошао је и г. ђенерал Вагнер из Земуна, као бригадир, а шајкаши позваше и г. др. 0. Милетика из Новогсада. Заклучен је на тој скупштини у г говор са подузимачима на 20 година а долме морају бити саграђене за четири године. — Из Беде цркве јављају за убијсгво учињено над једпом женом именом. Катарина Вем. Док су јој муж и остали покукани у винограду били, заклао ју ј з неки младик именом Чех, који јеу њеној башти као надпичар радио. Убијца ухвакен је одмах на месту грозног свог дела. — Из Веограда нам пише наш дописник: Од неког времена нашу нублику веома занммају расправе у „Србији" о гвозДеним путовима. И заиста тоје такво иптересантно питање, да одиста заслужујо сваку пажњу. Ово је једно од оних питања која тако дубоко засецају у живот нашега парода, да о њему треба сваки свестан и озбиљан Србин да размишља. Тако г. Ч. М. у својим члацима о гвозденим путовима доказује, да гвоздепи иутови јесу за нас, док г. С. II. доказује да нИсу. Први госгг. Ч. М. доказује ту нужност више у теорији, сравњујуки нас то с овим то с опим пародом, износеки нам користи гвоздених путова са.мо у циФри, не обзируки се иа економии живот нашега народа и примену тих гвоздених иутова нри оваким Пјшликама нашега економпог живота. Њзцов противник г. С. П. нијеу пачелу против гво:-|дених путова, ал он је нодигао гласа нротив више са практичце стране сравгвујуки пас са земљама које су у екопомном развитку сасма сличнепашој отаџбипи, и какве су последице од гвоздеии путбва аи као човек који је живео у на[)0'ду, рекли би да су му разлози јачи. А за иотврду разлога г. С. 11. има још један Факт. Наша је влада пре неколико година позвала г. Киса главног надзиратеља друмова и куприја

у Француској, и учинила му предлог да прође кроз Србију где би од прилике могла бити липија гвозденог пута, на да каже своје мњење. И он је усвоме изјашнењу и са економне и са техничне стране доказивао, и дао свога мњења: да гвоздени путовм нису за нас (? У). Сад како чујемо да је дошао и г. Чампан, иомокник лондонске и конти баике, да уговара о нашем гвозденом путу, и донео пробитачније услове, него г. Иијат, — а и како се ова иреиирка у „Србији" води то мислимо, да би наша влада врло добро учиниЛа кад би и мњене г. Киса што је лане у „Застави" печатано предала јавности, те би иублика имала пред собом и разлоге једпога одиста стручног и научног човека у томе послу. А ово би с тим пре требало учинити, што је и онако код нас сваки интересовап овом ствари.—И ово је као важно из Бсограда. Министар Финансије углавио је у Бечу све што се тиче ковања новаца, и до Јучшја месеца имакемо их. Понгга такође прелази у наше руке. — У државном савету „височајшим" решењем укииут је онај ])асиис министарски, којим се нози нравопис забрањује. Тако и на предлог г. мии. просвете нови правоиис укике у основне школе. — Друти дописник из Београда пише нам између осталог ово : Поуздано се чује, да је инглески консул, г. .Лонгворт, наименован за дипломатскога агента код срнске владе. Ономад је био на свечаној аудијенцији, ваљда стога, да овоме своје иаименовање саопшти. Дајеиаустријски нови заступник, г. Калај, за дипломатског агента у Београду наименован, познато је. — Једна је од карактеристичиих црта Обреновика, што опи на просветне цели знатце личне жртве нриносу. Умна и морална образованост и повисити иа])одњи понос, у томе они налазаху своју дику. Народни музеј и народца библиотек г највекма су своје блага са те стране умножили. најновије доба Кнез је Михајло дао куппти у Француској цео „Монитер" од постанка његовог до конца нрошле године. Ово је тешко добити у целости, и кнез је платио за њ 500 дуката. Ово дана су набављена о кпежевом трошку нека скупоцена дела природословие садржине, за које је плакено око 100 дуката. Кн.иге те налазо. се сад код министарства иросвете. Век су почели рупЈити куке, које заузимају места, па коме ке се иодики позо-