Zemunski glasnik

У Земупу, 13. Октобра 1808.

ш

Земупсшт ГласнПк излази Недељом у јутру. Цена му је. годитља 5 форинти у банкнотама заједно споштарином или достквљањем у кућу. За предбројнике у Србији стане лист овај дукат цесарски с поштарином. Број 50За Босну, Хсрцеговину и Стару Србију 60 гроша турских, ван турске поштарине, коју предбројници сами имају плаћати*

Нредплату на Земунски Гласиик прима из Аустрије Сопроиова печатн.а у Земуну, из Београда и унутрашн»е Србије г. Велимир Валожић у Београду. Предбројници из Босне, Херцеговине и Старе Србије предбројв се у плаћеним писмима код управе вилајетске печатње у Сарајеву. Бев новаца иикакве се н е ув азкав ај у н ару ч б ине.

Тргокачко к заиатлијско -друштво.

Бојна Крајипа беше некаД на гласу због добро уређене своје администрације, па дан данашњи има људи, који стање у Граници претиостављају ономе у провинцијалЈ. Но то важи само у обзиру на\атеријалне ствари ; јер ту су свагДк највећу бригу водили, да сачувају гианичаре од оскудице, да им обезбе| 1;тање. Иа ту цељ издатрм упутствима, „Ферорднунгима" и поучењу од Пидоловог до Шротовог времена то зтт се број. Но за подизање зкономног стања целе области, осојито за трговину слабо су се по5ринули, пајмање пак за унапрсђење гомунитета, који су мање-више сви газадни у благостању, јер се и над •амим Панчевом опажа нека хрошчна стагнација. У новије доба као да су почели виђати, да је наступило крајње вресе, да се окане досадашње правтике [ да ваља и трговини у Граници веу пажњу поклањати, која беше до кора сматрана за пасторче. С тога аљда и јесу наново иокренули пиатве о установлењу трговачких и апатлијских камара у На1а је месна власт ту сгШро,т,обила алог, да се и:!Ја1ш,Јт ту своју изшу да поткрепи Штивима, како на ком месту да се у Граници чква камара заведе. МађистјЖт је путио тај предмет трговачкој овхшњој задрузи нч иретрес, с нало)м, да за осам дана о њему извеКе поднесе. Ствар је сад ностала рехитна, макар што је већ пре дватест година била покренута, па је пет заспала. Нужно је било, што је власт тговачкој задрузи определила рок, који има да ноднесе свој елабо1Т. Знајући задруга да је исти пред-

мет још увек оезрезултата остаоида је њега ради сила хартије бадава иснисано, могла се ствар и сад одуговлачитилпто се јој не би ни зазло примити могло, кад се је већ толико иута безуспешно трудила. Све пгго је год досад у тој ствари рађено, метнуто је а(1 ас1а, и то иокрије вечита праптина аркивска. Хоће ли и најновији елаборат наше трговачке задруге исту судбину делити? И ми тај елаборат у изводу само с тога саопштавамо нашим читаоцима, што де налази нагу дневноме реду, те нам је у - дужГГости коју прословити о п.ему, па желимо искрено, да ствар ие би опет заспала. Ево га: „Одговарајући налогу од 12. пр. м. Одел. I. бро] 3532. имам част у име трговачког друштва и по договору са овдашњим стручним људима о установлењу трговачког и занатлијског друштва у војној граници овај извештај поднети. Све се више осећа у нас оскудица таквих института за застуиање интереса трговачких и запатлијских према другим аустријским провип».ијама. Ностојећа друштва не мог"у ту оскудицу накнадити, јер им је делокруг екучен, а иоред тога им% слабо и интелигенције, кад из самога округа чланови поствју. Као доказ томе каветпћу, да нисам могао у скуиштину сазвати ни толико људи од трговачке задруге, да се званичници ифберу. Сад нећемо томе тражити узрока, али вал^а за тим ићи; да што витпе интелигенције уђе унутра, која би ревносније иепуњавала дужнЛзт своју. Ми смо уверени да би у томе случају показали и г «руд и озбиљност трговци и заиатлије изабрапи од евојмх другара. Ступањем у свезу са осталим тргоццчким друштвимау Аустрији назио би се интерес земаљски и сонствени. И тако кад о користи и потреби таквога завода нема сумње, онда

]е питање колико таквих друпттава 'и с каквом организацијом ваља у граници завести, где би им била и седишта и где би набавили новци, ко ји су за оодржањб нужни. Кад ногледимо на стање војничке границе видећемо, да осим неколико места нигде није трговачки и занатлијски сталеж тако застунљен, да би мог.ш душевно и материјално такве заводе потпомагати. Нема дакле ни спомена о томе, да граница има више места за њих. Но и у индустрији напредним провинцијама аустријским осим Ческе, где супет таквих друштава, нема нигде више од три. Ми би дакле могли савршено задовољни би Т и, и са једним, кад неби геограФски ноложај два захтевао , а с обзиром на то треба им и место одредити Наравтто има ли би се обазирати још и на друго што, а.ти од самога геограФскога положаја зависи суделовање чланова, од тога зависи, да л' ће им бити рад живљи и.ти мртвиЈи. Ако је на пример седиште далеко од средине свога округа, онда се не може захтевати од удаљених чланова, да свагда дођу на скупштину, која се често држи, јер је то живот таквоме инштитуту. Дакле два би друштва ваљало уетановити, једно за славенско - хрватски ђенералат и друго ва сремско-банатски. За прво би одредили Сисак, изредно трговачко место. То је главно здесто промета у Хрватској, ту се почиње трстанска пругаи најеДнако је далек од Сења и од бродске регименте. Ми нећемо спомињати још и многе друге повољне околности, да седиште у Сиску буде,јер ће тамошњи и занатлијски сталеж бити позван, да своје мишлење каже и ове згодне прилике сазведочи. (Наставиће се.)