Žena dvadesetoga veka

16

вежбање. И онда је живот био борба, али није био овако бесна борба, као данас што је

Људи су ишли путем који је био просечен раније, по правилима утврђеним и примљеним, а данас, сваки има да пита сам себе, и да се бори с ким год се сретне. Свакога часа ваља бранити свој ранг, јер више ранга и нема. Некад је супруга, мајка, поучавала, и представљала достојанство куће; а муж се борио, ако је требало борити се; али кад је ваљало што установити, утврдити, објаснити, и применити, то је био женин посао. Она је свему давала Форму.

Непокретна, имовина била је велика снага женама. То је спла коју је Ори закон, и коју је баш закон ставио у службу њиховој немоћи. Између племића и између земље био је као неки уговор о савезу. Свака је личност била везана за своје претке и за своје потомке, а сви скупа за породичку земљу везама тешњим од свих оних које ми познајемо, и које су имале и снагу законску, и А моралну, и снагу религиску. Жена, која је слабачка кад је сама за, се, бејаше јака као бе очуг у овом ланцу. Ове што је непраменито њу је снажило; све што је покретно, њу је понижавало, јер она није створена за борбу.

Вера, традиција, ранг, пи непокретна имовина четири су ограде за некадашњу жену,