Žena i socijalizam

ЛОДИ

ховој отаџбини нема. О томе су објављени карактеристични подаци у једном делу немачке штампе у јесен 1899. Један племићски ритер индустрије у Калифорнији препоручио се у немачким и аустриским новинама као брачни агент. Понуде које је добио показале су јасно како схватање влада у тим круговима о „светињи“ брака и њеној „етичкој“ страни. Два пруска официра из гарде, од најстаријег пруског племства, беху готови да учине брачне понуде, јер су, по сопственом признању, дуговали заједно преко 60.000 марака У писму свом куплеру веле од речи до речи: „Наравно. ми у напред не можемо ништа плаћати. Вашу награду добијате после свадбеног путовања. Препоручите нас само дамамг против чијих породица нема никаквих примедаба. Исто би тако било веома желеши да нам се створи познанство са дамама по могућству допадљиве спољашности. Ако је потребно, ми ћемо дати наше фотографије за поверљиве цељи оном Вашем агенту који пас буде обавестио о ближим околностима и показао фотографије и т. д. Ми сматрамо целу ствар у потпуном поверењу као ствар части (>) и наравно захтевамо то исто и од Вас. Очекујемо што пре одговор преко Вашег овдашњег агента, ако га имате.

Берлин. Фридрихштрасе 107. . Барон ф. М..... 15. децембра 1889. Барон ф. В...“

Један млад немачки племић, Ханс ф. Х., писао је из Лондона да је висок 5 стопа и 10 цоли, да је од старе племићске породице и да служи у дипломатској струци. Признао ја да је своју имаовину несрећном опкладом на коњским тркама јако умањио, и да је принуђен да тражи богату жену, да би дефицит могао измирити. А готов је да се одмах крене на пут за Североамеричке Савезне Државе.

Споменути индустриски ритер тврдио је да су се, осим многих грофова, барона и т. д., пријавили као кандидати за женидбу 3 принца и 16 херцега. Али не само племиће већ и грађане вуче срце за богатим американкама. Неки архитект Макс В. из Лајпцига тражио је жену која мора имати не само новца већ и лепоте и образо: вања. Из Келна на Рајни писао је један млад фабрикант,