Žena i socijalizam

ПСЕ реса је

с

141

Недовољна знања о привредноме животу, која су, како

ствари још стоје, за брак нужна, дају такође повода за диференције. Једне не знају из привреде ништа, јер сматрају да им не приличи да о томе бригу воде, по њиховом мишљењу то је ствар служавки; друге, из широке масе, спречава борба за опстанак да се за позив газдарице образују, оне морају да буду од зоре до мрака у радионици или фабрици. Развитак односа све више потискује појединачна газдинства, она се одржавају само бесмисленим жртвама у новцу и времену.

Један други узрок који многим људима уништава циљ брака лежи у физичком развитку многих жена. Наш начин храњења, становања, рада и наставе, укратко цео начин живота у многоме нас више уништава него унапређује. С правом се може говорити о једном нервозном времену; гли нервозност иде руку под руку са физичком дегенерацијом. Малокрвност и нервозност су нарочито много распрострањени код женског пола. Они постају све више друштвеном болешћу која, ако још које поколење потраје а не успе се да се наша друштвена организација постави на повољнију основу, води наш род пропасти“

Женском је организму с обзиром на полни циљ потребна нарочита нега, а пре свега добра храна и у из

весним периодама довољно поштеде. Обадвоје велика

се са савешћу да своје кћери васпитава у манастирима, она полази од претпоставке да је лакше руковати необразованом него образованом женом. Тада со морају јављати сукоби и разочарења. Зар не саветује Лабулеј да одржавамо жене у умереном незнању, јер „погте етпрге езђ 4еблшб, 51 Гћотте е56 тесоппи.“ (Наша ће владавина бити уништена, чим човека познаду). -

# Парализа (мекшање мозга) расте по посматрањима у бечкој психиаторској клиници много брже међу женама него међу људима. Од 100 примљених било је: :

1878 —1877: 15,7 паралитичких људи а +4 жена. 1888—1892: 19,7 Б> » „ , „

У шесетим годинама долазила је просечно на 8 паралитичних људи једна паралитична жена, а данас већ долази једна паралитична жена на, 3,49 паралитичних људи у Данској, на 3.22 у средњој и горњој Италији, на 2,89 у Енглеској, 2,11 у Белтијии 2,40 у француској. Бечке Радничке Новине од 31. јануара 1895.