Žena i socijalizam

144

Она је позвана да буде васпитачица деце, јер је п сама дешињаста, целог живота, остаје једно велшко дете, нека врста прелазног ступња између детета и човека, који је шек прави човек... Девојке треба васпитати кућним пословима и покорносшт.... Жене су натпошпунији пи најнепзлечивији филистри.“ -

У духу Шопенхауеровом наставља и дело од Ломброза и Ферера: „Жена као злочинац и проститутка.“ = Ми не знамо ниједно тако велико научно дело — има 990 страна — које о теми коју расправља садржи тако мало доказног материјала. Статистички материјал, из кога су изведени најсмелији закључци, обично је врло мршав. Често је писцима довољно десетак случајева, па да отуда изведу најтеже конзеквенције. Карактеристично је да је најбољи материјал у делу пружила једна жена —- госпођа От. Тарновскаја. Утицај социјалних односа, културног развитка остављен је готово сасвим на страну, _ све је посматрано са једностраног физиолошко - психолошког гледишта, употребљена је за доказ маса етнографских саопштења о најразличнијим племенима, без дубљег испитивања природе тих саопштења. По мишљењу писаца жена је, као и код Шопенхауера, једно велико дете, лажљивица раг ехсеПепсе, слабог суђења, колебљива у љубави, неспособна ма за какво право херојско дело. Подређеност женина према човеку доказана је великим бројем телесних разлика и одлика., Љубав женина није у основи ништа друго већ секундарни карактер материнства, сва осенања преданости која жену за мужа везују нису ствар сексуалних импулса већ нагона покорности и оданости, стечених прилагођавањем.“== Како су ови „инстинкти“ стечени и како су прилагођавани, писци не испитују; они би тада имали да испитају социјални положај жене у току хиљада година, положај којих је учинио оним што су. Писци описују стање ропства и зависности женине у најразличнијим народима и културним периодима, али као дарвинисти, са клапнама на очима, они

# Паз Леб ај5 Уетђтесћегт ипа Ргоз штее,“ ашбогене Џеђетвеб ве уоп От. тед. ИН. КигеЏа. Натфиге 1994. А АЦО 5 105

пре ја (јего тен не: