Žena i socijalizam

186.

Број проститутки расте у толико у-колико расте _број жена које су упослене као раднице у најразличитијим индустриским и занатским гранама и често пута морају да петљају са најамницом која је за умирање и сувише висока а за живот и сувише ниска. Проституцију унапређују и индустриске кризе, које су у буржоаскоме свету постале једна нужност и које уносе невољу и беду у стотине хиљада породица. По једном писму врховног констебла Болтона неком фабричком инспектору које је писано 31. октобра 1865, за време памучне кризе у Енглеској, изазване североамеричким ратом за ослобођење робова, број младих проститутки умножио се више но за свих последњих 25 година“ Али не падају само раднице као жртва проституције; њена се област рекрутовања налази и у „вишим занимањима.“ Ломброзо и Фереро цитирају Масеа,““ који за Париз вели „да сведоџбе гувернаната вишег и нижег ступња мање воде зарађивању хлеба, а много више самоубистшву, крађи п проституцији.“

Паран Дишател је у своје време извео једну статистику по којој је од 5000 проститутки било 1440 њих које су се проституисале због оскудице и беде, 1250 храниле сироте родитеље, 1400 биле милоснице које су њихови љубазници напустили, 400 које су завели ни у Париз одвукли официри и војници, 280 које су љубазници напустили кад су затруднеле. Г-ца Ботлер, ревносни борац за најсиромашније и најбедније чланове свога пола, каже: „Њих су упропастиле случајне околности, смрт оца, матере, беспослица, недовољна најамница, беда, лажна обећања, заводништво, намештена мрежа.“ Врло је поучно оно што К. Шнајт у једној брошури: „Беда келнерица у Берлину,“=== износи о узроцима који келнерице бацају често у наручје проституције. Пада у очи велики број слушкиња, које готово увек постану келнерице тојест проститутке. У одговорима које је Шнајт добио шаљући рубрикована питања келнерицама налази се нпр. ово: „Због

# Кат! Магх: „Баз Карта!“ Хлуебе Апаге, егабег Вапа, 5. 480. МАДА са (Оке 56: хеж Веи 1898. Модегпег Уегаг.