Žena i socijalizam

194

становништво венерична обо- _ од тога броја

левања. сифилис 1874 196000 Е 5505 896 " 1879 227000 6299 934 1885 290000 9325 1866

Код персонала флоте у Копенхагену број венеричних болести попео се у току тога периода за 122,4 процента,

а за исто то време у војсци за 227 процената.“

А како стоји ствар у Паризуг Од године 1872 па до 1888 број лица која су од венеричних болести лежала у болницама ди Миди, де Лурсине и де Сен-Луј износио је 118223, од којих је 60438 боловало од сифилиса а 57795 од осталих венеричних болести. Сем тога, број венерично оболелих који- нису лежали у тим трима болницама но само долазили на њихове клинике, износио је годишње 16385.“

Ми видимо, дакле, како се као последица нашег социјалнога уређења јављају и умножавају пороци, ексцеси, преступи и злочини свих врста. Цело друштво долази у једно ненормално стање, у коме понајвише жене пате. -

Жене осећају све више и више ово стање и траже помоћи. Оне захтевају у првоме реду економску самосталност и независност: да се жени, баш као човеку, да право да ради све за шта има снаге и способности; оне, нарочито, траже право да се баве оним гранама рада које се називају „слободним професијама“. Јесу ли ове тежње оправданег Јесу ли оне изводљиве» Помажу ли штаг То су питања која траже што пре одговора.

"

: # Баје увпемзећеп Ктапкће ер Ја Рапетагк, уоп Ог. Ојезјпо. бећ! 1889. 5

# Извештај хигијенске комисије о организацији чувања здравља с погледом на проституцају у Паризу, упућен париском општинском одбору. 1895

Е ЈЕ = = Љ 6