Žena i socijalizam

- - : 197

готово само мушки радник; сједан ад се пак пол уготребљава против другога, а потом даље младост против старости. Жена потискује човека, а жену, опет, потискује рад младих људи и деце. То је „морално уређење“ у модерној индустрији.

Ово би стање напослетку постало несношљиво кад моћ синдикалне радиичке организације не би свом силом · дејствовала њему на супрот. Придружити се тим организацијама то је специјално за радницу једна заповест нужности, јер је радница као појединац много мањеу стању дати отпора капиталисту но радник. То постепено увиђају и раднице. Тако, у синдикатима их је било 1898: 13481, 1899: 19280, 1900: 22884.

Тежња подузетника да продуже радни дан, како би из својих радника испумпали што већи вишак вредности, олакшана је мањом отпорном снагом радница. Отуда та појава да је нпр. свуда у текстилној индустрији, у којој женске сачињавају много више од половине целокупнога броја радних снага, време рада надуже, због чега је баш ту и морала интервенисати државна заштита ограничавајући законски време рада. Навикнута пословима у кући да не мери временом свој рад, жена пушта без икаква отпора да јој се то време продужи и у радионици.

У другим гранама рада, као у пуцерају, фабрикацији цвећа итд. оне упропашћују своје наднице и радно време тиме што узимају екстра-послове које раде код куће, а не примећују да тиме саме себи конкуришу, јер за 16 часовни радни дан не израде више но што би зарадиле са регулисаним 10 часовним радним даном.“

Колико значајну улогу у привредноме животу разних културних држава игра женски пол, јасно нам пока-

# У томе правцу, закон за зашти ту радница, који је народ циришкога кантона усвојио у августу 1894 са 45009 гласова против 12581, има једну одличну одрепцбу. Он казном забрањује да радница носи кући посао из радње у којој преко дана ради. Овај је закон до сада отишао најдаље од свих закона који постоје за заштиту радница Он прописује и то да се за часове прековременога рада, који су законом ограничени, мора плаћати надница повећана за 25 процената; најбоље средство да се па ралише та рђава пракса прековременога рада.