Žena i socijalizam

200.

- 16,6 процента, и то: број мушких за 15,8 процента а међутим број женских за 18,7 процента. Пошто је становништво нарасло у томе периоду свега за 19,8 процента, број лица активних у привреди уопште је порастао, а број тих женских лица највише; обоје пак показује да су данас у борби за опстанак нужни већи напори но раније. Од 1882 у Немачкој је од целокупнога брога становништва порасло (--) или опало (—):

женских привредника -- 1005290 = 23,60 процента

"мушких " == 2133577 == 15,95 5 женских слугу . . .-== 31543 2,46 . мушких =, 1 ош ==74(). 35 – 1895 било је привредника у: женских мушких пољопривреди и шумарству . . 2758154 5539538 индустрији и рударству . . . 1521118 6760102 трговини и саобраћају . . . . 579608 1758903 несталноме најамноме раду . . 233865 198626 јавним службама и слободним професијама . = - _ -_- _ . 176648. 618838 војсци ми марини .. . 2... — 630978 Повећало се одн. умањило се привредника у: ЖЕНСКИХ МУШКИХ Ј ; проц. проц. пољопривреди и шумарству . .-- 21524 == 8,60 — 162049 — 92,80 индустрији и рударству . . .-= 394148 = 35,00 + 1490613 = 28,30 трговини и сао- = бранају . . . + 281498 — 98,40. -- 486695 = 38,30 несталноме најамноме раду . + 59029— 2720 — 15120— 7,10

јавним службама

и слоб. профес. - 61376 == 53,25 -- 154985 = 38,25

војсци и марини — — -- 179153 == 39,65 укупно -- 1005290 == 23,60 -- 2138577 == 15,90