Žena i socijalizam
205
чињена било је укупно 1502083 мушка и 92331 женски радник, и то између осталог у –
мушких женских
текстилној индустрији . . . . . . 64001 38192 индустрији Парана за живот и ужи.
патње ни -__---- (9620 9567 индустрији накита и сатова . . . . 9001 15857 индустрији сирове и штављене коже – 3884 5889
У осталим индустријама број упослених женских радника био је много мањи од броја мушких.
Од целокупнога броја женских радника удатих је било 24042 = 26 процената, а ништа мање но 11786 имало је децу испод 12 година. Још је неповољнији однос удатих радница према неудатима кад се узму у обзир само раднице преко 18 година. У томе случају, од 100 радница изнад 18 година било је удатих: у тискачницама памука 73,5, у ткачницама памука л предионицама памука 45,3, у фабрикама дувана 43,5, у фабрикама хартије 42,8, у индустрији вуне 40,7, у индустрији животних намирница 40,1, у фабрикацији сапуна 89,5, у индустрији памука 38,7, у машинскоме везу 34,6, итд.
Врло је висока процентна стопа коју уопште представљају удате раднице према целокупном броју рад ница, ситуација која је врло озбиљна за породични живот радника. И тај број упослених удатих жена стално све више расте. Тако се нпр. у Бадену, у подузећима која су потчињена контроли привредне инспекције, број удатих радница у току од 1895—1899 од 11782 попео на 15046 == 28 процената.
Немачки привредни инспектори приредили су године 1899 анкету о времену рада удатих жена и разлозима који их нагоне на рад. Од многих мишљења која се налазе у извештајима за 1900, да споменемо само неколико Баденски фабрички инспектор Ог. Верисхофер вели: Разлози због којих удате жене иду у фабрике на рад нису ни мало друкчији од разлога који уопште све женске нагоне на рад по фабрикама, а го је недовољна зарада главе породице за подмиривање нужних потреба породице. Сасвим слично изјављују и надзорници за