Žena i socijalizam
212
селских чипака оловном прашином, израда клишеа, премазивање огледала живом, индустрија каучука и раду свима фабричким подузећима у којима су раднице изложене удисању шкодљивих гасова: угљенога оксида, угљене киселине и сумпороводоника. А у највећој је мери опасна и фабрикација фосфорних палидрваца и израђивање тканина од вунених крпа и отпадака. Према извештају баденског привреднога инспекторг за годину 1898, годшшњи просечни број превремених порођаја код жена које учествују у привредноме животу попео се од 1089 у годинама од 1882 до 1886 на 1244 у годинама 1887 до 1891. Број порођаја којима је морала претходити каква операција износио је од 1882 до 1886 просечно годишње 1118, међутим од 1887 до 1891 попео се на 1385. Још би се много озбиљнија факта открила кад би се слична истраживања извршила по целој Немачкој. Готово увек, привредни инспектори задовољавају се у својим изве· штајима овом примедбом: „Особите штете за жене због рада у фабрикама нису се запазиле.“ Па како би се оне и могле запазити кад посета инспектора траје мало времена и кад се не тражи лекарско мишљење» Утврђено је, даље, да постоје велике опасности по живот и поједине делове тела нарочито у текстилној индустрији, у фабрикацији запаљивих материја и у раду са пољопривредним машинама. Сем тога, један велики број радова које наведосмо спада у најтеже и најнапорније чак и за људе: то нам каже први поглед који бацимо на ону врло неповољну листу. Нека се и даље говори колико се хоће како је овај или онај посао недостојан жене: шта то вреди кад она не може да буде упућена на други какав рад који њој више одговара!
Као индустриске гране или као манипулације у индустриским гранама у којима младе девојке не би требало да раде, због опасности по њихово здравље а специјално због опасности по њихове полне функције, Пт. Хирт“ истиче: израду бронзаних фарби, сомотске хартије и маснога папира; разбијање (при изради шешира), глачање (стаклених ствари), брисање бронзе са
# Пло есмећиеће Табејкејћ Чег Ргаџпеп,
јин
' | пи 1 5 =