Žena i socijalizam

а

сонске, смртност деце знатно је порасла у варошима које су у току последњих деценија постале правим фабричким центрима. У времену од 1880 до 1885 у саксонским варошима од 100 живорођене деце умирало је у првој години живота просечно 28,5. У времену од 1886 до 1890 од 100 живорођене доце умирало је у првој години живота у варошима: Ернсталу 45,0, Штолбергу 445, Чопау 40,4, Лихтенштајну 98,9, Туму 38,3, Мерану 38,2 Кримичау 37,7, Биргштету 37,2, Вердау 37,1, Еренфридерсдорфу 96,5, Шемницу 35,8, Франкенбергу 35,5, Буххолцу 35,2, Шнебургу 35,1, Лунценау 34,7, Харти 346, Гајтхајну 34,5 итд“ Још су гори односи у већини великих фабричких села, од којих су понека показала цифру смртности од 40 до 50 процената. Па и поред свега тога, овај социјални развитак који даје тако жалосне резултате јесте напредак, исто онако напредак као што је то слобода производње и трговине, слобода радникова кретања, слобода закључења бракова итд. који утичу повољно на капиталистички развитак, али баш тиме задају смртни удар средњем сталежу.

Радници нису склони да помажу ситним занатлијама кад они покушају да ограниче слободу привреде и слободу кретања и да поново подигну феудалне и еснафске преграде, све ради тога да би вештачки одржали у животу ситну производњу, јер ништа друго не би им могло бити циљ. Исто се тако и у погледу женскога рада не може повратити старо стање, што дабогме не искључује то да се строгим заштитним законима спречи прекомерна експлоатација женскога рада и да се деци која су обавезна посећивати школу забрани привредни рад. У томе се интереси радникови поклапају са државним, општим људским културним интересима. Држава је нпр. принуђена — као што је то последњих деценија био више пута случај, последњи пут 1893 када се радило на томе да се војска опет знатно појача — да спусти минималну меру која је прописана за једног војника због тога што је услед дегенеришућих дејстава нашег при-

У зба а зећез Јаћтисћ и Чаз Кбшетејећ Засћзев ац! даз Јаћт 1894.