Žena i socijalizam

216 не и.

То је могућно извести чим сва средства за рад постану својином друштва; укупни рад достиже највећи ступањ плодности тиме што пе се сви благотворни технички и научни резултати и помоћна средства применити у процесу рада и што ће за све оне који су способни за рад постојати обавеза да врше једну извесну количину - рада која је нужна за подмирење друштвених потреба, за шта опет, у накнаду, друштво даје сваком појединцу средства за развијање његових способности и за уживање живота.

Жена ће, исто као човек, бити корисни и равноправни члан друштва; она Бе, као год и човек, моћи потпуно развијати све своје телесне и духовне способности, и, испуњавајући своје дужности, имати сва права. Стојећи према човеку као слободна и равноправна, она је обезбеђена од свих напада на њено достојанство.

Данашњи развитак друштва гура све више и више таквом једном уређењу, а баш крупна и тешка зла која тај развитак доноси собом принуђавају људе да остваре то друштвено уређење.

Ма да се ова промена женинога положаја може такорећи опипати, ма да је сваки који гледа отвореним очима мора видети, још се сваки дан чује брбљање о „природноме позиву“ жене који је упућује на кућу и породицу. Овако. се највише галами тамо где жена покушава да продре у круг виших професија, нпр. у више научне и административне струке, лекарску и правничку професију, природне науке итд. Измишљају се најсмеш“ нији приговори и бране под формом учености. Господа која важе као учена позивају се на науку, овде као иу многим другим стварима, да би бранила највеће апсурдности и бесмислице. Њихов главни вајни разлог јесте то да жена по духовним способностима стоји ниско испод човека, да она на духовној области не може да уради ништа што би било од великог значаја.

Ови приговори одговарају у толикој мери предрасуди највећег броја људи о позивуи способностима жене

Па би а рана