Žena i socijalizam

296

ако је он ше несреће да је спрсмах и да нема никаква ранга. Обожавање златнога телета није ни у ком периоду било силније но што је данас. Али зато ми жи_вимо „у најбољем од свих светова.“

" Најубедљивији пример за то шта од човека прави основна разлика у условима живота и васпитања видимо у нашим индустриским окрузима. Ту већ спољни изглед радника и подузетника представља такву једну супротност као да ти људи припадају двема различитим људским расама. Та нам је супротност изашла пред очи на један готово ужасан начин приликом једног изборнога скупа који се одржао у зиму 1877 у једној рударској индустриској вароши. Збор, на коме је требало да се води диспут са једним либералним професором, био је састављен тако да су обе“ партије биле заступљене у подједнакој јачини. Предњи део сале били су заузели противници, готово без изузетка здрави, снажни, често крупни типови; у задњем делу сале и на галеријама стајали су радници и ситна буржоазија, девет десетина њих ткачи, највећим делом мали типови, уских груди, бледих образа, лица са којих се читао јад и беда. Једни су представљали ситу врлину и морал буржоаскога света који се састоји у способности плаћања, други пак радљиве пчеле и теглеће животиње од чијих плодова рада живи господа која тако добро изгледа. Нека се једна генерација стави у подједнако повољне услове живота, и супротност ће код највећег броја људи ишчезнути а поуздано ће бити сасвим уништена код њихових потомака. Е Уопште је код жена теже утврдити њихов социјални положај но код људи: оне се са већом лакоћом нађу у новим односима и брже примају виши начин живота. Њихова способност прилагођавања већа је но код тромога човека.

Што је за биљку добро земљиште, светлост и ваздух, то суза човека здрави социјални односи који дају места развијању свију његових духовних и телесних диспозиција. Познато начело: „Човек је оно шта једе“ изражава мало једнострано једну сличну мисао. Није у питању само то шта човек једе, него целокупан његов